JP Setcard - шаблон joomla Видео

 ЋИР     LAT      ENG

Радно вријеме са корисницима:

ПОНЕДЈЕЉАК – ПЕТАК:  

08:00 – 14:00 и 17:00 – 20:00

(пауза 11:00 – 11:30)

СУБОТОМ:  08:00 – 12:00

Контакт:
Tel: +382 (0)31/321-900; 324-229
Fax: +382 (0)31/324-328
E-mail: biblhn@t-com.me

Адреса: 

Трг Херцег Стјепана бр. 6 Херцег Нови

ИЗДАВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ БИБЛИОТЕКЕ

 

  • Program1
  • Gorski vijenac naslovna
  • Korica BOKA 36 za sajt
  • Програм 15. МСК "Трг од књиге"
  • 170 година од објављивања Горског вијенца
  • Нови број зборника Бока

Завичајна збирка

     Завичајна библиотечка збирка Боке Которске осмишљена је да сабира, систематизује и библиографски обрађује писано наслеђе Боке Которске и стручној и научној јавности пружи мноштво информација из историје, културне историје, друштвено-политичких прилика, демографије, поморства, дјеловања разних удружења, друштвено-политичких организација и сачуваних свједочанстава.

     Историјске околности у прошлости дефинисале су Боку Которску као јединствену, културно-историјски заокружену и препознатљиву регију, која нема статус административне јединице, већ се може сматрати регијом само у географском смислу. Стога сматрамо да је Боку Которску најцјелисходније библиографски истраживати као цјелину, односно регију. Централни електронски каталог (база података) обезбиједио би пуну рационалност рада, посебно ако се имају у виду посебни фондови и легати који припадају завичајним збиркама.

     Од посебног значаја за рад на завичајним фондовима јесте досљедност у примјени прецизно утврђених критеријума за одабир библиотечке грађе. Недоумице су неминовне и никада до краја разријешене. Одабир библиотечке грађе за Завичајну библиотечку збирку Боке Которске врши се према следећим критеријумима:

  • библиотечка грађа чији су аутори по рођењу Бокељи,
  • библиотечка грађа која се тематски односи на регију Боке Которске,
  • библиотечка грађа чије је мјесто издања на територији регије Боке Которске,
  • библиотечка грађа штампана у Боки Которској до 1945. године.

     Завичајни фонд ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови није структуиран на вриједносном критеријуму и не примјењујемо  методологију селектовања грађе, дакле супротно од принципа на којима се заснива структуирање основног фонда Библиотеке. Наш циљ јесте да прикупимо сву грађу, која према утврђеним критеријумима припада Завичајној библиотечкој збирци, без обзира на врсту библиотечког материјала и вриједност грађе. Такође, принцип хронолошке неомеђености при прикупљању библиотечке грађе завичајном фонду даје посебну димензију и подразумијева брзо увећавање. Тако за фонд Збирке прикупљамо грађу од најстаријих писаних извора до савремене издавачке продукције, са изузетком критеријума мјеста штампања. Примјена ових принципа гарантује потпуну исцрпност завичајног фонда.

     Сагласно националној, етничкој и конфесионалној структури становништва Боке Которске, кроз њен историјски развој, утемељени су принципи мултинационалности, мултиетничности и мултиконфесионалности при формирању и библиографском истраживању Завичајне библиотечке збирке Боке Которске. Библиотечка грађа се прикупља, без обзира на националну, етничку или конфесионалну припадност аутора, који према критеријумима припадају Збирци.

     Према Методском упутству о изради завичајних збирки прикупљамо: монографске, серијске публикације, документационо-информациони службени материјал и некњижну грађу. Осим општих критеријума за одабир завичајне грађе, пажњу посвећујемо посебним критеријумима у односу на сваку врсту библиотечког материјала.

     Фонд Завичајне библиотечке збирке Боке Которске обрађен је уз примјену свих међународних стандарда (ISBDM, ISBDS, ISBDA, UNIMARC - Јединствени комуникациони формат за машински читљиво каталогизирање, кодирање и пренос података, UDK и детаљна предметизација), најприје у форми лисних каталога, а од 1989. године електронски. Електронска библиографска база података представља координирани систем, који обједињује функције више лисних каталога, истовремено интегришући локацијске податке и сигле, што обезбјеђује већу доступност публикације.

     За аутоматизацију Завичајне збирке Боке Которске примијењен је софтверски систем CDS/ISIS, програм који је UNESCO препоручио као стандардизовани програм усаглашен са методологијом Генералног информационог програма на међународном нивоу. ISIS је заснован на базним међународниом стандардима, односно усаглашен са међународним и националним правилима и стандардима за пословање библиотека и  омогућује стручну обраду: монографских и серијских публикација, аналитичку обраду чланака из серијских публикација, докторских, магистарских и дипломских радова, пројеката, патената, стандарда, картографског материјала и успостављање датотека биографског и лексикографског карактера.

     Библиографске јединице електронске базе података, које Библиотека не посједује у Збирци, у оригиналу, у виду копије или скенираног материјала, а обрађене су de visu из фонда друге библиотеке, носе сиглу библиотеке чијем фонду припадају. Ове информације су посебно значајне за кориснике Збирке јер их упућују на библиотеку гдје могу користити тражену грађу.

     Збирка садржи: око 5000 јединица монографских публикација, 27 наслова часописа и 68 наслова новина, око 80000 јединица прес клипинга,око 12000 јединица некњижне библиотечке грађе и око 5000 чланака из стручних и научних часописa.

     Програмска орјентација издавачке дјелатности Библиотеке темељи се на принципу завичајности, односно публиковању наслова из културне прошлости, традиције и живота Боке Которске, као и стручних издања везаних за библиографски рад у оквиру пројекта Завичајна библиотечка збирка Боке Которске. Циљ издавачке дјелатности јесте да популаризује бокељске теме, личности и ауторе. Издавачку дјелатност, за сада смо осмислили у три сегмента: публиковање часописа Бока: зборник радова из науке, културе и умјетности и двије едиције: Регионална библиографија Боке Которске и Едиција Завичајна ризница.

     Kонцепт Завичајне библиотечке збирке Боке Которске усагласили смо са духом новог времена, модерним технологијама и захтјеваима корисника. Наиме, осим систематског прикупљања, библиографског истраживања и стручне библиографске обраде грађе, посебну пажњу поклањамо популаризовању завичајних фондова кроз издавачку дјелатност, дигитализовање грађе и корисничке сервисе, које Библиотека годинама развија. Web site Библиотеке садржи исцрпне информације о историјату Установе, организацији пословања, фондовима, текућим активностима, свих 35 бројева нашег часописа  Бока: зборник радова из науке, културе и умјетности у пуном тексту, дигиталну колекцију старе завичајне периодике и електронску базу најзначајнијег легата са 5500 библиографских јединица. Електронска база Збирке и сервис Питајте библиотекара, који смо покренули 2008. године, омогућују корисницима да долазе до потребних информација и електронским путем, без доласка у Библиотеку. Наиме, библиотекари посредством електронске поште корисницима благовремено одговарају на захтјеве, обезбјеђују релевантну литературу за тражену тему, или обезбјеђују информације о траженој литератури.

     Библиотека претендује да буде сједиште културног и умјетничког развоја града и тако утиче на његов културни идентитет. Стога је организовање  програма са завичајним предзнаком: изложбе и бројна представљања завичајних тема, писаца и личности најбољи начин.

     Завичајне библиотечке збирке јесу један од најзначајнијих сегмената националне културне баштине, стога и град и држава треба да им посвете дужну пажњу и финансијску подршку за обезбјеђивање оптималних услова: за чување грађе, попуњавање фондова, библиографско истраживање, популаризовање, издавачку дјелатност и дигитализацију. Рад на Завичајној библиотечкој збирци Боке Которске јесте посао од посебног значаја за град и регију, прикупљени библиотечки материјал јесте аутентични писани траг о дугој историји и традицији регије, а електронска база, чији је задатак да научном раднику скрати пут до изворне завичајне грађе, до прецизне и брзе информације и посредством електронских технологија омогући доступност на даљину, незаобилазан  је извор за све оне који се са било ког аспекта баве изучавањем Боке Которске.

     До сада прикупљена писана културна баштина у оквиру Завичајне библиотечке збирке Боке Которске заиста свједочи бурну прошлост Боке Которске и, без сумње,  потврђује став да „богатство Збирке свакако зависи и од тога какав је геополитички положај у културно-историјском развоју имао град, или регија којој библиотека припада.“

     Примјењивање принципа завичајности и на друге сегмената дјелатности  сматрамо посебним квалитетом, како за Збирку, тако и уопште за успјешно дјеловање и реализовање основног послања Библиотеке. То је један од начина да на ненаметљив, а ипак пријемчив начин писану културну баштину завичаја понудимо широј публици, како она не би била привилегија само научних радника и истраживача. Управо: изложбе, промоције, наша издања, web site и дигитална колекција пронашли су пут до шире публике, побудили интересовање и остварили едукативну улогу, што је и био наш превасходни циљ.

     Структуирана према савременим захтјевима информатичког доба вјерујемо да Збирка јесте слика аутентичне културе и духовног живота Боке, знак препознавања херцегновске библиотеке, ријечју „боја мјеста и времена“, како је написао један завичајни библиотекар и да је у свим сегментима одговорила постављеном задатку.

 

 

Издавачка дјелатност

Препоручујемо