JP Setcard - шаблон joomla Видео

 ЋИР     LAT      ENG

Радно вријеме са корисницима:

ПОНЕДЈЕЉАК – ПЕТАК:  

08:00 – 14:00 и 16:00 – 19:00

(пауза 11:00 – 11:30)

СУБОТОМ:  08:00 – 12:00

Контакт:
Tel: +382 (0)31/321-900; 324-229
Fax: +382 (0)31/324-328
E-mail: biblhn@t-com.me

Адреса: 

Трг Херцег Стјепана бр. 6 Херцег Нови

ИЗДАВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ БИБЛИОТЕКЕ

 

  • KORICA BOKA 39
  • Srpska moreplovska 1885
  • Sloboda
  • БОКА 40 - Позив ауторима и сарадницима
  • СРПСКА МОРЕПЛОВСКА ЗАКЛАДНА ШКОЛА БОШКОВИЋ-ЂУРОВИЋ-ЛАКЕТИЋКЕ
  • СЛОБОДА

70 година херцегновске библиотеке

      Херцегновска библиотека је 16. децембра 2019. године у Дворани Парк обиљежила значајан јубилеј – 70 година успјешног рада.

       У име оснивача, присутне је поздравио предсједник Општине Херцег Нови, господин Стеван Катић.

     Истакавши задовољство поводом једног оваквог јубилеја, рекао je да „херцегновска библиотека представља ризницу знања и деценијама уназад отвара нове свјетове свима који у њу кроче“. Такође, додао је: „Нећу трошити вријеме набрајајући бројна достигнућа и податке о резултатима које Библиотека остварује на годишњем нивоу, а на шта ће се касније осврнути директорица Митровић. Довољно говори чињеница да је новска библиотека добитник награде „Др Нико Симов Мартиновић“, коју Скупштина Удружења библиотекара Црне Горе додјељује за постигнуте резултате и допринос у развоју, унапређењу и промоцији библиотечко-информационе дјелатности у Црној Гори.

     Дозволићете ми да само поменем оно што видим као најзначајније за остваривање мисије ове установе. У ери дигитализације, Градска библиотека и читаоница успијева да одржи интересовање јавности, да различитим догађајима и осмишљавањем садржаја привуче и најмлађе читаоце, да подсјети колико је незамјењиво осјетити мирис књиге и листове под прстима. Она је центар на који се ослањају све генерације, мјесто размјене идеја, сусрета аутора и читалаца.

      Сајам књига који организује новска библиотека „Трг од књиге“ траје успјешно већ 17 година и за то вријеме постао је престижна културна манифестација препознатљива далеко изван граница наше земље, а епитет међународног правда учешћем писаца из држава широм свијета.

     Дигитализацијом Завичајне збирке Боке Которске и зборника Бока, новска библиотека учинила је доступнијом писану ријеч о културној и историјској прошлости Боке. Као принцип своје дјелатности поставила је популарисање бокељских тема, личности и аутора, што вјерујем да је важан задатак локалних установа културе.

     Препознајући да у модерном добу зидови не смију бити препрека, новска библиотека осмишљава и реализује сервисе који воде ка библиотеци будућности. Управо тај смјер отвара богатство могућности за даљи развој у корак са модерним трендовима и примјеном нових технологија, а увијек у сусрет ономе што су потребе корисника.

      Општина Херцег Нови, као оснивач, наставиће да подржава рад Јавне установе Градска библиотека и читаоница и показује пуно разумијевање за све идеје и пројекте усмјерене на унапређивање дјелатности. И у многим наредним деценијама, Новљани ће на полицама здања на тргу Белависта проналазити нагомилано благо свијета, идеје највећих умова прошлих вијекова, националну, културну и језичку шароликост која ће богатити сваког читаоца и представљати непроцјењиву вриједност за наш град.“

     Историјат, дјелатност и резултате рада херцегновске библиотеке, представила је в.д. директора, гђа Невенка Митровић, а њено излагање пропраћено је мултимедијалном презентацијом. Поздрављајући присутне, истакла је да је 70 година постојања дуг период, у којем је сабрано доста постигнућа вриједних помена.

     „Херцегновска библиотека, као готово све јавне библиотеке, основане након 2. свјетског рата, баштини традицију своје претходнице, првоосноване библиотеке у херцегновском крају. Стога, ово јесте прилика да поменемо Српску читаоницу. Идуће године навршава се 170 година од њеног оснивања. По узору на западноевропске земље, у којима грађанска класа и интелигенција у 18. вијеку оснива читаонице, већ средином 19. вијека, прве читаонице, на територији данашње Црне Горе, оснивају се у областима које су биле под окупацијом аустроугарске монархије, у Боки Которској. Српску читаоницу у Херцег Новом 1850. године основали су народни прваци, како би књига, која је била привилегија материјално добростојећих породица, била доступна што већем броју људи, а читаоница мјесто сусретања, разговора, и размјене идеја.

     Према тврдњама претходних истраживача, о Српској читаоници у Херцег Новом нема података у архивској грађи фондова, Државног и општеуправног архива у Бечу, док је архивска грађа, некада смјештена у Палати правде, уништена у пожару 1927. године. То је разлог због којег није могуће утврдити датум оснивања и детаљније истражити њено дјеловање. Први пут помиње се у Српско–далматинском магазину за лето 1852/53, у рубрици Пренумеранти, у којој се неријетко налазе једини помени удружења и библиотека тог времена. Затим, након више од четири деценије, у календару Дубровник за 1899. годину, у попису српских друштава и установа, гдје налазимо драгоцјене податке да је основана 1850. године, а због политичких разлога два пута јој је забрањиван рад. Туђинска власт препознала је Српску читаоницу као средиште народног препорода, зато је пратила њену културну и националну мисију и кажњавала је забраном рада.

       Правилник Српске читаонице овјерило је Намјесништво у Задру 31. децембра 1894. године. Надаље, Бока: гласник за опће интересе Бокеља 1908. године објавио је вијест о одржавању Главне скупштине 20. јануара, на којој је усвојена промјена имена друштва, које ће се звати Српски дом и изабрана нова управа.

     Њен књижни фонд уништен је у Првом свјетском рату. Не може се са сигурношћу одредити ни зграда у којој је била смјештена, осим из биљешке свештеника Сава Накићеновића: "У граду су два трга: опћински гдје је опћински дом, српска читаоница, хрватска читаоница и православна црква Св. арханђела Михаила“.

       Оснивању Градске књижнице претходило је дјеловање читаоница готово у свим насељима херцегновске општине. Помињу се чак 52 такве читаонице у периоду од 1945. до 1949. године, када је највјероватније дошло до њиховог обједињавања. Лист Побједа је почетком 1949. године објавио да је у Херцег Новом основана Градска књижница и читаоница. Оснивачкој скупштини присуствовао је и члан главне управе Културно-просвјетног савјета Црне Горе, Нико Симов Мартиновић. Два мјесеца касније, на свечаном отварању, у присуству представника масовних организација, о важности отварања читаонице и њеној културно-просвјетној улози, говорио је др Јован Вукић, предсједник Народне читаонице. Из оскудне архивске грађе, која је нама била доступна, издвојили смо неколико интересантних података. Према Извјештају о раду за 1954. годину Градска књижница и читаоница преименована је у Градску библиотеку и читаоницу, установу са самосталним финансирањем и петочланим Управним одбором. Наводе се проблеми неуредног враћања књига, застарео инвентар и неуређеност простора. Ипак, како се наглашава у Извјештају, Библиотека је за „кратко вријеме прилично попунила празнину која се осјећала у граду прије њеног постојања“.

     1956. године Народни одбор Општине Херцег Нови усвојио је Правила о организацији и раду Библиотеке. Из статистике за 1958. годину занимљиви су подаци да је читаоница примала чак 42 наслова новина и часописа са подручја Југославије, готово троструко више су се читала дјела страних писаца у односу на домаће, а сачуван је и списак 40 чланова који су у текућој години посудили више од 50 књига. Поменућемо највредније читаоце: породица др Виљема Голдштајна (188), домаћица Блаженка Бошковић (152), ученица Љубица Ћормарковић (125), професор Вјера Мусић (112) књига...

     Извјештај о раду за 1963. годину потписали су предсједник Управног одбора Душан Пјешивац и управник Момчило Косаћ, који је обављао и послове књижничара као једини запослени од оснивања Библиотеке до 1979. године, када је пензионисан. Тада је за управника именован Веселин Песторић, професор француског језика, који је радио у Библиотеци до одласка у пензију.

     Пресељењем у нови простор, зграду обновљену послије земљотреса за потребе Библиотеке, површине 420 м2, на Тргу Херцег Стјепана, 1985. године, створени су, за то вријеме, веома добри услови за рад и адекватан смјештај библиотечке грађе.

      Први значајан помак у раду представља увећање књижног фонда преузимањем библиотека цјелина: Вељка Радојевића, Илије Зековића, др Сање Суботић, Милоша Ковача и др Душана Петковића, као и поклона књига породице Даљев, Бранислава Доклестића и других дародаваца, чији су поклони инкорпорирани у основни фонд. Средином 80-их година започет је рад на прикупљању грађе за Завичајну збирку, који је иницирао познати истраживач културне прошлости Боке Которске и пријатељ Библиотеке, проф. Максим Злоковић. Деведесетих година Библиотека је увела електронску обраду библиотечке грађе у UNESCO-вом програму BIBLIO. Започета је обрада Основног фонда и Завичајне збирке, а обрађени Легат др Душана Петковића, дио Библиотеке Манастира Савина (савремена књига), дио Библиотеке Герасима Петрановића и публикована монографска публикација „Библиографија чланака бокељске периодике књ. 2“.

     Персонална промјена на мјесту директора 2002. године значи и промјену концепције дјелатности, визије Библиотеке са високо постављеним стандардима библиотечке струке.

     Развој нових технологија наметнуо је неминовну трансформацију јавних библиотека у библиотечко-информационе центре. Херцегновска библиотека није остала ван савремених трендова у струци. Задржавајући и поштујући неупитне вриједности традиционалног библиотекарства, од 2004. године успоставља модеран вид комуникације са корисницима, развија и редовно ажурира портал, покреће нове корисничке сервисе, у аналогном и онлајн формату, а 2008. године постаје чланица библиотечко информационог система COBISS. Развија Завичајну збирку Боке Которске, покреће издавачку дјелатност, дигитализацију и конзервацију, стручно осмишљене програме за дјецу и младе, промовише књигу, читање, доживотно учење, слободан приступ знању и информацијама, организује МСК Трг од књиге. У складу са мотом Библиотеке ићи у сусрет потребама корисника и не заостајати за убрзаним развојем информационих технологија, убрзано се трансформише у модеран библиотечко-информациони центар и позиционира као мјесто сусретања грађана.

      Са поносом истичемо да је Библиотека добитник престижне струковне награде „Др Нико Симов Мартиновић“, а по мишљењу Матичне службе НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“ „поставља стандарде у библиотечкој струци“ у Црној Гори. Дјелатност Библиотеке финансира се из Буџета оснивача Општине Херцег Нови, а МСК Трг од књиге додатно и из донације Туристичке организације Херцег Нови. Дјелатност и фондови Библиотеке, већ готово двије деценије, превазишли су просторне капацитете и представљају горући проблем, који је неопходно што прије ријешити, како примјеран рад ове установе не би прешао у стагнацију. Основни фонд садржи око 54000 монографских публикација, око 69000 јединица серијских публикација, Завичајна збирка више од 6200 монографских публикација, око 5000 јединица серијских публикација, више од 116000 јединица press kliping-a, око 15000 јединица некњижне грађе, и 6 легата, више од 10000 монографских публикација и око 30000 јединица серијских публикација.

     Посебну вриједност фонда представљају Завичајна збирка Боке Которска и легати. По садржају и обиму (5500 књига) издваја се легат др Душана Петковића, ерудите хуманистичке провинијенције, полиглоте, универзитетског професора и сарадника Енциклопедијског завода у Буенос Ајресу. Ова јединствена, импресивна библиотека садржи: раритете, дјела референсног садржаја, дјела из разних области науке и знања, нарочито религије, умјетности и историје. Заступљене монографске публикације писане су на више од 20 језика, а неколико стотина књига припада категорији старе и ријетке књиге. Специфичност је рукописна књига „Provincia de Madrid“ на шпанском језику... збирка Наполеоника са неколико стотина наслова, а најстарија књига је критичко издање Петрарке аутора Александра Велутела, штампана у Венецији 1550. године.

     Последњи легат који смо примили је лична библиотека нашег суграђанина, књижевника Мираша Мартиновића, која садржи 3229 монографских публикација из различитих области, а најбројнији су наслови из савремене књижевности, књижевне критике и дневничко-мемоарске литературе.

      Херцегновска библиотека у континуитету развија корисничке сервисе, који воде библиотеци будућности, односно библиотеци „без зидова“. Захваљујући корисничком сервису Међубиблиотечка позајмица, корисници имају на располагању милионски фонд националне библиотеке са Цетиња, а у сарадњи са Библиотеком за слијепе Црне Горе обезбјеђујемо књиге на Брајевом писму и у аудио формату. Вишемилионска електронска библиографска база COBISS, омогућава нам претраживање и добијање исцрпних и поузданих информација за кориснике. База BIBLIO садржи око 60000, а херцегновска база COBISS више од 32000 библиографских записа. Од 2006. године посредством корисничког сервиса „Питајте библиотекара“ у току 48 сати корисници добијају одговоре на упите везане за обезбјеђивање литературе из различитих области. Дигитална колекција обухвата више од 30000 дигитализованих страница, а на порталу Библиотеке, од јула 2015. Године, забиљежено је преко 6000000 посјета.

     Од 2012. године редовно конкуришемо за средства Министарства културе Црне Горе, у оквиру годишњег Програма заштите и очувања културних добара. За нас су ова средства изузетно значајна, јер у великој мјери утичу на унапређење рада и техничко-технолошког осавремењавања Установе. Захваљујући овим средствима набавили смо квалитетну савремену опрему за дигитализацију, компјутерску опрему, полице за смјештај грађе, и реализовали неколико пројеката: Изложба Екс либрис у фонду херцегновске библиотеке, Библиографско истраживање за Завичајну збирку фондова НБЦГ на Цетиње и НБС у Београд, Библиографско истраживање на тему Бока и Бокељи у Гласу Црногорца од 1873-1922. године, а у оквиру још три пројекта дигитализовали смо најзначајније наслове монографских и серијских публикација Завичајне збирке, рукописну заоставштину др Лазара Томановића и најзначајније наслове Легата др Душана Петковића.

     Херцегновска библиотека свој знак препознавања изграђује на завичајности, готово у свим сегментима дјеловања. У последње три деценије у Завичајној збирци херцегновске библиотеке сабрано је више десетина хиљада јединица библиотечке грађе: књига, часописа, листова, научних и стручних радова, новинских чланака и другог библиотечког материјала, који документује историјски развој, културне особености, природне одлике, стваралаштво, споменичко наслеђе, знамените личности, штампарство, поморство, демографију, обичаје, социјалне, економске и политичке прилике...

     Збирка је заснована на међународним стандардима и јасно дефинисаним критеријумима, према којима се селектује библиотечка грађа чији су аутори Бокељи, грађа која се тематски односи на Боку, грађа публикована у Боки и грађа штампана у Боки до 1945. године. Богатство Збирке у директној је вези са геостратешким положајем Боке, историјом и њеним природним одликама.

     Бока је вјековима била инспирација писаца и путописаца, предмет интересовања научника различитих профила. О Боки су писали Константин Порфирогенит (10.), Мавро Орбини (17.), Данијел Фарлати (18.), Огист Мармон... и бројни историчари, етнолози, музиколози, историчари умјетности, археолози...Због изузетног геостратешког положаја била је својеврсна историјска позорница, на којој су се смјењивали освајачи и туђинске власти. Стога, вјерујемо да и Боку можемо сврстати у она мјеста о којима је говорила Исидора Секулић „гдје се читају стољећа, гдје се читко оцртавају епохе, гдје пророчки говоре судбина народа и ток историје“.

     Задатак Збирке јесте да сабира и чува писану баштину завичаја, да истраживачу и научнику скрати пут до релевантне и брзе информације и да популарише бокељске теме, личности и ауторе, а најпријемчивији начин да вриједну писану културну баштину завичаја понудимо широј публици, како она не би била привилегија само научника и истраживача, су промоције, предавања, округли столови, изложбе... Поменућемо три репрезентативне изложбе: Стара бокељска периодика; 100 година од покретања првих новина у Боки, Бока: гласник за опће интересе Бокеља 1908-1909 и Ex libris у фонду ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег Нови, које су биле представљене у Херцег Новом, НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“, Библиотеци града Београда и Манастиру Прасквица.

     Издавачка дјелатност Библиотеке обухвата: публиковање часописа Бока: зборник радова из науке, културе и умјетности, двије едиције: Регионална библиографија Боке Которске и Завичајна ризница, билтени МСК Трг од књиге и по потреби каталози изложби и сличне публикације. Часопис Бока почео је да излази 1969. године, једанпут годишње до 1988. године. Послије десетогодишње паузе у излажењу, Зборник је преузела херцегновска библиотека и до сада публиковала 19 бројева. Континуитет публиковања дугујемо заиста посвећеном раду аутора, рецензената, уредника и чланова Редакције, који се свих ових година ангажују без ауторског хонорара. Резултат мултидисциплинарног истраживања Боке Которске јесте више од 660 научних и стручних радова, прилога и грађе из: историје, културне историје, књижевности, архитектуре, заштите културне баштине, умјетности, археологије поморства, туризма, спорта, демографије, библиографије, био-библиографије знаменитих Бокеља... Од 2004. године, у дигиталној форми, доступан је на порталу Библиотеке bibliotekahercegnovi.co.me, у слободном приступу. Са сигурношћу можемо устврдити да је квалитет и континуитет публиковања зборника Бока, у времену које није наклоњено култури, истински културни подвиг.

     У Едицији Регионална библиографија Боке Которске 2000. године публикована је Библиографија чланака бокељске периодике: 1874-1913, која обухвата 6 наслова серијских публикација са око 5000 библиографских јединица. У Едицији Завичајна ризница објављени су следећи наслови: Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за православље, фототипско издање (2004), Путописна проза др Лазара Томановића (2007), Медитеранска загонетка, аутора Слава Стојковића, публикована у суиздаваштву са Нолитом (2008), фототипско издање монографије свештеника Сава Накићеновића Бока: антропогеографска студија, публикована у суиздаваштву са подгоричком издавачком кућом ЦИД (2012), фототипско издање првог књижевног часописа у Боки Српски магазин, у суиздаваштву са Манастиром Прасквица и фирмом Копирајт (Будва) (2013) и монографија Из Боке Которске, Сима Матавуља (2015).

     IFLA/UNESCO Манифест за дигиталне библиотеке истиче потребу развијања дигиталних колекција, јер „отварају нови пут ка универзуму знања и информација, повезујући културе изван географских и друштвених оквира“. На тим смјерницама, 2007. године започет је рад на формирању Дигиталне библиотеке.

    Осим доступности на даљину, опредјељујући разлози за формирање Дигиталне библиотеке били су заштита оригиналних примјерака од даљег пропадања усљед учесталог коришћења, комплетирање Завичајне збирке дигиталним копијама оригиналних примјерака и популарисање богатства библиотечких колекција.

      Преношењем у дигитални формат најзначајнији примјерци и колекције писане и штампане културне баштине, постају релативно лако доступни и за кориснике широм свијета.

     Дигитализовали смо најзначајније наслове монографских и серијских публикација Завичајне збирке, око 7500 стр, 5220 стр. из Легата др Душана Петковића, рукописну заоставштину др Лазара Томановића 1881 стр. и лист Слобода 950 стр, а започели смо и дигитализацију некњижне грађе: плакати, позивнице, каталози, разгледнице...

     Дигитална библиотека садржи више од 30000 страница, укључујући и комплетан часопис Бока: зборник радова из науке, културе и умјетности (12000).     У циљу унапређења Дигиталне библиотеке планирамо инсталирање OCR софтвера (Optical Character) за оптичко препознавање карактера тј. претварање слика текстуалне грађе у претражив текст.

     Дио фонда, и то онај најзначајнији, Завичајна збирка Боке Которске, Легати и Стара и ријетка књига, садржи значајан број примјерака за које је неопходно примијенити мјере конзервације и рестаурације. Захваљујући донацији Туристичке организације Херцег Нови реализовали смо Израду конзерваторског пројекта и спровођење мјера конзервације, рестаурације и дигитализације серијске публикације „Слобода“.

     Ријеч је о седмичном листу чији су власници и издавачи били Бокељи у Америци. Слобода је излазила у Сан Франциску, 1893. до 1906. године, а финансирао је и једно вријеме био власник Шпиро Радуловић, родом из Мојдежа. Лист су уређивали: Шпиро и Крсто Радуловић, Лазар Ћурић и Владимир П. Поповић, а од 1901. до 1905. године Новљанин Вељко Радојевић. Лист је веома успјешно информисао наше исељенике о стању у домовини, о актуелностима из исељеничког живота у Америци, раду културних и добротворних друштава исељеника, њиховом свеукупном привредном и културном дјеловању, обиљежавању црквених празника... Посебан значај представља богатство података за истраживаче породичних хроника. Библиотека посједује годишта 1901-1905, која су обухваћена Пројектом, и по нашим сазнањима то су једини сачувани примјерци.

     Пројекат је реализовао стручни тим конзерватора, уз стручни надзор, кроз праћење пројектне и радне документације у свим фазама рада. Конзерваторске мјере успјешно су спроведене и сачувана је аутентичност предметне публикације. Након спроведених мјера конзервације, а прије увезивања, предметна грађа је дигитализована у Библиотеци и доступна је у отвореном приступу на порталу Библиотеке.

     МСК Трг од књиге Библиотека организује од 2003. године, на којем самостално учествује 50-60 издавача из Црне Горе и региона, а велики број издавача заступљен је на штандовима дистрибутера, књижара и на штанду Бокељско издаваштво. Особеност концепта програма јесте: сусрет читалаца и писаца, представљање актуелних наслова лијепе књижевности и научних дјела, која су обиљежила издаваштво, или добила престижне награде, гостовање афирмисаних страних и домаћих писаца, жанровска разноврсност, атрактивност, представљање наслова стране књижевности у најбољим преводима, предавања, изложбе, концерти, дјечији програми, позоришне представе, књижевно-сценски програми поводом годишњица значајних писаца или догађаја, пројекције документарних и играних филмова, организовање стручних скупова и прес промоције. У протеклих седамнаест година на Тргу од књиге организовали смо више од 450 разноврсних културних програма.

     Превасходна мисија Трга од књиге јесте формирање свијести о важности читања, и неопходности „формирања јавне елите на читању“, а наш императив да вечерњи програми буду орјентир посјетиоцима, како би у мору лоше литературе и квазинаучних књига, пронашли добру књигу. Упозорење Харолда Блуба о важности постојања орјентира за читаоца потврдила је и наша гошћа Јелена Чижова, добитница Руског Букера, која је у бесједи на отварању Сајма истакла да у Русији „људи читају много и сматрају себе добрим читаоцима, а уствари читају лошу литературу. У тој ситуацији се дешава нешто необично, као да се затвара нешто у нашој свијести и више добра књига не може да се пробије до нас“- рекла је Чижова.

     Рад са дјецом и младима, има значајно мјесто у мисији јавних библиотека, јер дјетињство и младалачко доба јесу периоди најбржег развоја и најинтензивнијег учења, вријеме када се развијају темељна сазнања и стварају навике за цијели живот. Смјернице (ИФЛА-е) и (УНЕСКО-а), као предуслове за успјешан рад са дјецом, истичу атрактиван библиотечки простор, примјерен узрасту и зналачки осмишљену библиотечку збирку за дјецу у различитим форматима.

     Иако од оснивања, па ни данас, Библиотека нема организовано Дјечије одјељење, нема посебан и лијепо уређен простор, потребну опрему и мобилијар, са великим радним ентузијазмом и успјехом, од 2004. године, у читаоници за одрасле, на годишњем нивоу, реализујемо до 130 стручно осмишљених разноврсних програма, у складу са савременим стандардима рада са дјецом. То су: Прва посјета библиотеци, Игром до књиге, Читам, маштам, стварам, повремене Радионице креативног писања за основце и средњошколце, позоришне представе за дјецу, програми читања у Дневном центру за дјецу са сметњама и потешкоћама у развоју... Овим програмима на годишњем нивоу обухваћено је око 1600 малишана. Веома смо поносни што смо дјеци Херцег Новог приуштили незабораван доживљај сусрета са познатим домаћим и страним дјечијим писцима, међу којима су: Раша Попов, Дејан Алексић, Мошо Одаловић, Тоде Николетић, Јасминка Петровић, Велимир Ралевић, Дејан Ђоновић, Бранко Стевановић, Радмила Кнежевић, Мари Луиз-Геј, Дејвид Хомел, Јуриј Нечипоренко, Гордана Тимотијевић и др.

     Да дјеци најмлађег узраста, на дискретан начин, кроз игру, треба понудити књигу, како би је завољели, прије него што им она постане обавеза“ указале су нам колеге из Вореала, града побратима Херцег Новог, и отуда наше дугогодишње истрајавање на реализацији програма за дјецу.

     Дјечији програми на Тргу од књиге, изузетно су посјећени, што нас увјерава да су стотине малишана „први сусрет са књигом“ управо доживјели на Тргу од књиге.

     Циљ ових програма јесте, стицање навике редовног посјећивања библиотеке, изграђивање лијепог односа према књизи, развијање и његовање културе читања, обучавање дјеце, од најранијег школског узраста, да радозналост и потребу за ширим сазнањима, од оних које налазе у уџбеницима, пронађу у дјечијим енциклопедијама и лексиконима, а за оне који имају афинитет према писању да развијају стваралачке способности и упознају се са малим тајнама лијепог писања.

     Увјерени смо да ће и резултати бити далекосежни, јер дијете које у најранијем узрасту стекне навику да долази у библиотеку, чита и изграђује читалачки укус, има све предуслове за успјешно школовање и усавршавање.

     Изузетан значај за свеукупну дјелатност, успјех у раду и промоцију програма Библиотеке, има сарадња, коју остварујемо првенствено на струковном нивоу, са НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“, Централном универзитетском библиотеком Црне Горе, Библиотеком Црногорске академије наука и умјетности, Друштвом библиотекара Црне Горе, Библиотеком за слијепе Црне Горе, НБС, Библиотеком града Београда, Библиотеком „Стефан Првовенчани“ из Краљева... кроз едукацију библиотечког особља, размјену културних програма, међубиблиотечку позајмицу, поклоне у књигама... Сарадњу са школама осмишљавамо кроз бројне колективне посјете ученика са наставницима и посебне програме које су заједно осмишљавали наставници и библиотекари, литерарне конкурсе, радионице креативног писања... Сарађујемо са великим бројем издавача, писаца, преводилаца, књижевних критичара, музичара и глумаца, затим сарадника на пројектима издаваштва, прије свега на публиковању зборника Бока (аутори, рецензенти, чланови Редакције...) и са службама и представницима оснивача, Општине Херцег Нови, Министарства културе Црне Горе и штампаним и електронским медијима. Овом приликом свима се најтоплије захваљујемо. Ово је прилика да захвалимо свим некадашњим и садашњим колегама, који су посвећеним и професионалним радом дали допринос развоју и угледу херцегновске библиотеке.

     Вјерујемо да у нашем граду не постоји породица, чији макар један члан није користио фондове и услуге херцегновске библиотеке, посјетио Трг од књиге, портал Библиотеке, или присуствовао неком културном програму. У будућем раду прижељкујемо више читалаца, посебно дјеце и младих, проширење простора и боље финансијске услове, како би Библиотека наставила да прати тренд модерног библиотекарства, да квалитетом услуга одговори сазнајним, образовним, друштвеним, културним и информацијским потребама корисника и из године у годину унапређује све сегменте дјелатности.

     Међутим, свједоци смо последњих деценија да масовна култура надилази културу и на својим постулатима формира јавну елиту, што се негативно рефлектује на статус институција културе. Тим прије, окосница рада Библиотеке, и у наредном периоду, биће промоција читања и добре књиге, која може бити орјентир читаоцу. Сви наши програми, од изградње библиотечког фонда, заштите и чувања грађе, „васпитања дјеце и младих за књигу“, упућивања на праве вриједности у литератури и науци, обезбјеђивања приступа књизи и научним информацијама..., биће утемељени на овом послању.“

     Свечани програм поводом 70 година рада херцегновске библиотеке завршен је једним од најљепших и најизвођенијих музичко-поетских кабареа у региону Да, то су били дани, који су извели познати глумци Небојша Дугалић и Борис Пинговић, Нина Ћосић, ритам и вокал и Војислав Савић, бас гитара, а публика је уживала у комбинацији музике, поезије и хуморне анегдотске грађе.

ВИДЕО

70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке
70 година херце...
70 година херцегновске библиотеке 70 година херцегновске библиотеке

Препоручујемо

       logo 001logo