ТРГ ОД КЊИГЕ 2015. - 28. јул (хроника)

МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА "ТРГ ОД КЊИГЕ" ХЕРЦЕГ НОВИ 2015.

Шта је друго читање до разговор у тишини.

(Волтер Севиџ Лендор)

 

ИЗВОДИ ИЗ ПРОГРАМА ЗА 28. 07. 2015.

 

 ОГЛЕДАЛО : стихови / Булат Окуџава

У програму који је посвећен Булату Окуџави, у име издавача је говорио Петар Живадиновић – уредник ИП Паидеиа, док су текст Михаила Б. Ђаковића, Окуџавиног преводиоца на српски језик, читали глумац Дејан Ђоновић и водитељка Жељка Чепић. Вече су употпунили руски умјетници: Наталија Расијева – глумица Новог московског драмског театра, гитариста Данил Баснер и домриста Константин Фјодоров.

 

Текст Михаила Б. Ђаковића

(читали Дејан Ђоновић и Жељка Чепић):

 

ДЕЈАН: Због изненадних здравствених проблема, спријечен да лично учествује, господин Михаило Б.Ђаковић који је направио избор и превод, и написао поговор за збирку стихова ОГЛЕДАЛО великог совјетског пјесника Булата Окуџаве, замолио нас је да текст који је припремио за вечерас прочитамо у његово име. Ми смо се потрудили да тај текст буде водич кроз представљање овог значајног издавачког подухвата издавачке куће ПАИДЕИА из Београда, и њиме ћемо покушати испричати причу о пјеснику и његовом дјелу у наредник 30-ак минута.

 

ЖЕЉКА: „Повод мог појављивања на овом сајму књига је прошлогодишњи излазак из штампе моје књиге препева стихова познатог руског песника и прозаисте Булата Шалвовича Окуџаве, под називом ОГЛЕДАЛО, у години у којој се навршило и 90 година од његовог рођења. Такође бих овом приликом желео да се захвалим господину Петру Живадиновићу и госпођи Весни Јањић, водећим људима издавачке куће ПАИДЕИА, који су омогућили да се моја велика жеља претвори у стварност и по први пут стихови овог, може се рећи првог руског песника са гитаром појаве на нашем језику, у једном целовитом избору који обухвата његово стваралаштво од 50-тих до 90-тих година 20-ог века.

 

ДЕЈАН:Живот и стваралаштво Булата Окуџаве тесно су повезани са историјом руског 20-тог века. Неколико пута та историја је прешла као ваљак преко његове биографије, а објективну оцену тих догађаја моћи ће да да тек можда нека следећа генерација. Биографија Окуџаве је била типично ”совјетска”. Совјетско столеће понудило му је мрачно детињство без родитеља и животну неизвесност. По оцу Грузин (који је био партијски функционер, као и његови стричеви), а по мајци Јерменин, Окуџава је рођен на Арбату, у Москви, 9 маја 1924 године. Отац, очева рођена сестра и четири рођена стрица стрељани су у стаљинским чисткама крајем 30-тих година, а мајка му је провела скоро две деценије у логору и прогонству, депорована као повратник. Одгајили су га бака и тетка. Од тада је, носећи жиг као дете ”непријатеља народа” и формирао свој карактер, прилично затворен, обазрив, али дубоко осећајан и романтичарског духа.

 

ЖЕЉКА: Његова појава, јер своје стихове није рецитовао, већ их је певао пригушеним, меким, сетним гласом, пратећи се на акустичној гитари – деловала је експлозивно контрастно. Окуџавини филигрански стихови проткани иронијом, који су одсликавали реалност, духовну и социјалну слику стварности и истиниту приповест о времену и режиму, никако нису одговарали властима.

 

ЖЕЉКА: Крајем педесетих година у једном друштванцету својих пријатеља први пут је импровизовао - отпевавши једну своју песму уз пратњу гитаре. То се толико допало људима преситим званичног соцреализма, да су се Окуџавине песме преко ноћи рашириле брзином муње прво по Москви, а после тога по целом СССР-у, без обзира на то што, нити су још биле снимљене на грамофонским плочама, нити извођене на радију или телевизији. Песме су одзвањале са магнетофонских трака у становима радника, инжењера, физичара и службеника, певали су их уз гитару на градилиштима и у возовима.

 

ЖЕЉКА:Мора се признати да је тој невиђеној популарности песника допринела управо та званична литература соцреализма, у којој је шездесетих година остала скоро сама гола идеологија, очишћена од било чега људског и интимног, угрожавајући статус јединке, а нарочито духовну слободу.

 

ДЕЈАН:Совјетска сцена, још преживљавајући и видајући ране и трауме масовних ратних разарања и жртава, била је оптерећена пропагандом и ударничким и вештачким еланом у замаху социјалистичке изградње, уз пратњу маршева и победничких ода, који су се толико разликовали од суморне и тешке стварности.

 

ЖЕЉКА:Окуџава је васкрснуо у руској литератури човека, појединца, усамљеног становника великог града, жртву ”славне епохе”. И то не на протестни ”дисидентски” начин, већ на бескрајно лирски и ненасилни. Управо зато јe борити се против Окуџавиног утицаја и популарности идеолозима из ЦК КПСС било тако тешко, упркос свим могућим цензурама соцреализма и захтевима званичне критике.

 

ЖЕЉКА: Млади Окуџава почетком 1942 године, као 17-годишњи ученик гимназије одлази у рат као добровољац, где је у борбама с Немцима био тешко рањен. Већ тада његов романтизам је на испиту – преко њега рат прелази својом прљавштином, крвљу, разарањем људског достојанства и жртвама. Он постаје свестан да свако учешће у рату не доводи ни до чега доброг, чак и ако се заврши победом или срећном смрћу. Јер срећна смрт не постоји.

 

ЖЕЉКА: Као кост у грлу им је стајао црни мачак који, смејуљећи се испод својих бркова, терорише суседе, поражавајуће је било слушати о војнику од папира који је узалуд ушао у ватру да свет учини бољим, оловни војник његовог сина увек са упереним аутоматом упозоравао је на пресију власти, вређао их је поноћни тролејбус у којем се возе путници - сапатници, јеретички је звучала констатација да су пијадестали победа виши и од самих победа. Његови познати стихови да на свету има тек неколико правих људи, а у Русији само његова мама, представљали су шамар власти, знајући да му је мама провела скоро 20 година у логору и прогонству. 

 

ЖЕЉКА: Касније, после рата студирао је у Тбилисију и Москви литературу, затим гради свој животни пут прво као професор руског језика у провинцији, затим као новинар и књижевни редактор, да би пре него што је дефинитивно изабрао књижевно стваралаштво за свој позив, постао уредник културне рубрике у Литературној Газети.

 

ДЕЈАН: Са почетком перестројке активно се укључује у политички живот и заузима активну демократску позицију. Током живота устаје у одбрану дисидентских песника Данијела и Сињајева, а 1990 године постаје, између осталог, члан комисије за помиловања. 1993 године заузима прилично радикалну позицију по питању унутрашње политике земље и нарочито у  периоду после перестројке и драматичних догађаја приликом заузимања Белог Дома од стране опозиције и оружаног заузимања од стране војске. У октобру 1992 године потписује писмо 42-ојице.

 

ЖЕЉКА:То је био први и једини пут да је наступио на страни државе и легално изабране власти. Сматрао је да је сваки рат у Русији управо грађански рат (као и 1917 године, када се у истој ситуацији нашао и Александар Блок), јер доводи до заоштравања једног те истог неразрешивог конфликта и представља само разлог за самоистребљење. Многи су му то замерили (са пуним правом) као подршку Јелцинској власти и он је тај свој избор и платио, не кријући се иза тих чињеница, али осећајући одговорност за судбину земље.

 

ЖЕЉКА:Његова једноставна, мелодична, племенита и топла поезија има два основна тематска слоја: рат (мржњу према рату и тиранији, тежњу за слободом) и мирнодопску свакодневницу (московске улице, судбине обичних људи, патњу и срећу у љубави, братство међу људима, нежност,храброст, тугу и доброту). Главна карактеристика његових песама је њихoво обраћање, не прокламативно, не као порука масама, не само читавом аудиторијуму, не свима заједно - него сваком слушаоцу посебно.

 

ДЕЈАН: Невероватно је његово умеће, да са сваким појединим слушаоцем успостави својеврстан двосмерни духовни контакт. На тај начин, слушајући Окуџавине песме претварамо се у његовог сабеседника, постоје само слушалац и песник, а песник и певач преузима на себе наше бриге, одговара на наша питања, умирује нас, подучава и улива нам наду. Певао је о љубави и нади и учинио да људи сачувају наду и да поверују у љубав, у време када је то било најмање логично. То совјетско столеће ће га на крају обележити, ако никако другачије, онда у сваком случају као ”савест епохе без савести”. У многим песмама је у дубоком подтексту присутна метафоричност, као и за њега тако карактеристична амбивалентност, која га је пратила читавог живота због тешких породичних ожиљака, борбе између вере и атеизма, наде и разочарења, среће и бола.

 

ДЕЈАН: Окуџава се поносио својим обичним простим пореклом, одлично је знао језик и стил улице, и мада је мрзео псовке, одлично је владао резком и бритком речју. У Окуџави је било много кавказког, горштачког, гордог, није дозвољавао ни најмању фамилијарност, строго је држао дискрецију и по свему овоме се слободно може рећи да је био прави аристократа у позитивном смислу речи.

 

ЖЕЉКА: Не желећи такву дефиницију, каквом су га често описивали, једном је сам дао дефиницију интелигента: интелигентан човек мора да сумња у себе, да се подвргава самоиронији, да страсно воли знање и да га приноси на олтар отаџбини, али и да уме да узврати по њушци – то је интелигент, а не совјетска формула: диплома, наочаре, шешир. У оваквом ставу се управо и скривала тајна његове људске и књижевне привлачности и шарма. Усред апсолутно неутралног текста – одједном бљесне једка, горка констатација, која показује како је много овај човек прошао у животу и  како тачно, трезвено и свеобухватно све схвата.

 

ЖЕЉКА: Окуџаву није једноставно окарактерисати као великог песника у класичном смислу, из једноставног разлога што се велики део његове поезије не чита већ слуша. И што је још важније - да би се до краја та поезија оценила, неопходно је чути глас самог аутора уз дискретну пратњу његове гитаре. Тек такво ”читање” поезије великог уметника пружа објашњење за ону невероватну свенародну популарност барда, популарност коју до њега није доживео ниједан руски песник, а после њега само један - Владимир Висоцки, такође бард са гитаром и непоновљивим гласом.

 

ДЕЈАН: На Западу је његово име постало по први пут познато у другој половини 1964 године, прво у Француској, а после тога све шире. Поред некадашњег Совјетског Савеза, велике успехе Окуџава је постигао у Француској, Немачкој, Јапану и нарочито у Пољској. Касније је песник добијао поред домаћих и разне песничке премије и награде у иностранству, међу којима и 1967 године у Југославији – Златни венац, на Струшким вечерима поезије, 1985 у Сан Рему у Италији, а 1994. године је за свој аутобиографски роман ”Затворено позориште” добио најпрестижнију данашњу руску књижевну награду ”Букер”. Мада је писао и даровите историјске романе, у историји ће остати управо као бард.

 

ЖЕЉКА: Окуџавин колега и пријатељ, књижевник Владимир Мотиљ за песничку судбину Окуџаве каже: „Са Булатом се догодила бесмртност. Заједно са Пастернаком и Мандељштамом, Ахматовом и Бродским, он је био и остаће савест руске интелигенције ХХ века. Они нису дозволили да се покидају споне времена, да се пресече нит хуманизма, која повезује прошли век са будућим веком”.

 

ДЕЈАН: Први који је на тај пут кренуо и отворио све бране – био је управо велики руски песник Булат Окуџава, творац једног посебног песничког жанра – тзв. „ауторске песме”. Лично желим Херцег Новом још много оваквих незаборавних и успешних догађаја и радујем се могућности неког нашег новог будућег сусрета. Београд /Херцег Нови, 28.07.2015.                                           

 

Михаило Б. Ђаковић

  

ДЕЈАН: Нажалост, осамдесетих година прошлог века Окуџава престаје да пише музику за своје стихове, да на крају своје стихове, из периода 1993-1996 године, сам није волео. Разлога је било много: старост, болест, осећање ћорсокака и компромитација свих вредности, за које се он управо залагао, а које су се све више урушавале са новом јелцинском влашћу. Тек мало пре смрти Окуџава је написао неколико оштрих, трагичних, пророчких стихова.

 

ЖЕЉКА: Последњи концерт одржао је у седишту УНЕСКА, у Паризу 23 јуна 1995 године. Умро је у војној болници, у предграђу Париза, Кламар, 12. јуна 1997. године, у својој 73 години, где га је супруга Олга један дан пред смрт, по његовој жељи и са благословом старца Псково-Печерског манастира крстила именом Јован, у част мученика Јована Воина из 4 века н.е.

 

Окуџавине пјесме читао је глумац Дејан Ђоновић, а њих неколико је отпјевала солиста и глумица Наталија Расијева уз пратњу гитаристе Данила Баснера и домристе Константина Фјодорова.

 

Петар Живадиновић (изводи из излагања):

 

-         Моја улога, послије свега што смо чули и видјели, може бити незахвална. Ја ћу најприје да се захвалим библиотеци у Херцег Новом која организује овај Сајам, која организује ово вече, вјероватно и "господину случају" и неким другима, који су учинили да слушамо прекрасне интерпретације Окуџавине поезије у извођењу руских умјетника. Захвалићу се наравно и, прије свега, преводиоцу господину Ђаковићу, који није могао да дође због више силе, а морам се једнако захвалити Дејану и Жељки, који су водили ово лијепо вече и који су то тако лијепо урадили да је одсуство преводиоца било скоро непримјетно, јер све његове идеје и мисли су они прочитали и интерпретирали како ваља.

 

-         Објавили смо за двадесетак година, у Паидеи, дјела неколицине највећих руских писаца данас. Ево да споменем само два, или двоје. То су Михаил Шишкин и Људмила Улицка. Они спадају у пет, неки кажу десет, најбољих савремених руских писаца. Већину тих дјела смо објавили први пут на српском језику.

 

-         Једном од трговаца који се баве књигом и који се љутио што ја инсистирам на квалитету, рекао сам: „Да ли би ти продавао храну у којој знаш да има отрова, која је опасна за људско здравље?“ Он каже: „Па, не бих.“А зашто онда продавати храну која је опасна за људску душу? Зашто?

 

-         Све наше књижарске дистрибутивне мреже су трговачке, они не морају да продају ништа осим оног што они одлуче да продају. И сада замислите ви да уђете у пиљарницу и тражите да добијете трешње, а они вам кажу: „А немојте трешње, боље су вишње.“ Наше књижаре у Београду личе на ту пиљарницу која нема 90% воћа и поврћа које мора да има свака најобичнија пиљарница. Е, ту је квака. Другим ријечима, ми нећемо никада моћи да испливамо ако имамо вриједне људе који раде вриједне ствари и у издаваштву и култури, а они немају прилику да то што раде покажу. Једноставно да покажу. Или ако произведу нешто, а не могу да продају, немају гдје да продају. Код нас је једна страховлада, у времену кича и разоноде. То је наша ситуација, у којој се свјесно заглупљује публика, да би се онда тврдило како публика жели те глупости које јој се преко медија, преко телевизије, преко издаваштва нуде.

 

УРУЧИВАЊЕ ПЛАКЕТА ТРГА ОД КЊИГЕ

 

Као и сваке године, на "Тргу од књиге", додјељују се плакете дјелима која по свом квалитету и значају научног и умјетничког достигнућа представљају изузетан напор издавача, уредника и писаца. Награђују се дјела издата у периоду између прошлогодишњег и овогодишњег Сајма књига (јул 2014-2015. године). Одлуку и образложење жирија, саопштио је предсједник жирија проф. др Горан Максимовић.

 

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ДОДЈЕЛУ ПЛАКЕТА ТРГА ОД КЊИГЕ 2015. ГОДИНЕ

 

1.      ПЛАКЕТА ЗА ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ ГОДИНЕ:

 

САНУ и Издавачка кућа Завод за уџбенике, Београд, за издање: Речник појмова ликовних уметности и архитектуре

 

Образложење: Речник појмова ликовних уметности и архитектуре обухвата први том (од А-Ђ) у којем су објављена достигнућа раније утемељеног великог научног пројекта израде умјетничког и научног лексикона из области ликовних умјетности и архитектуре. Лексиконске одреднице обухватају општу историју, природу, својства и функцију двије сродне области: ликовне умјетности и архитектуре, а описују феномене, личности и дјела од античке до савремене умјетности, те од афричких племенских скулптура, преко италијанске ренесансе, до савремених дубореза, гравира и сликарских композиција насталих међу јужнословенским народима. 

 

2.    ПЛАКЕТА ЗА ЕДИЦИЈУ:

 

Издавачко предузеће Архипелаг,Београд, за едицију Дела Данила Киша, која обухвата остварења Данила Киша, уз приређивање Мирјане Миочиновић. Посебно вриједну чињеницу представља објављивање Кишових филмских сценарија који до сада нису били уврштени у издања његових сабраних дјела, а који поред репрезентативних и познатих текстова, као што су романи Пешчаник и Башта, пепео, те аутопоетичка и полемичка студија Час анатомије, изнова разоткривају актуелност Кишовог дјела.    

 

3.    ПЛАКЕТА ЗА НАЈЉЕПШУ КЊИГУ:

 

Издавачког предузећа Креативни центар, Београд,за књигу Симеона Маринковића, Приче од А до Ш, за коју су илустрације урадили: Тихомир Челановић и Душан Павлић.

 

Образложење: Изузетно креативно, савремено изведена графичка рјешења и илустрације, које су развијене на ниво вишезначних симбола у потпуној кореспонденцији са књижевним текстом.

 

4.    ПЛАКЕТА ЗА ДЈЕЧИЈУ КЊИГУ ГОДИНЕ:

 

Издавачка кућа Пчелица, Подгорица-Чачак, за књигу Давида Вартебедијана, Илустровани рокенрол водич.

 

Образложење: Занимљива казивања о рокенролу као популарном музичком покрету друге половине 20. вијека, испричана кроз маштовито сједињавање текстуалног и визуелног доживљаја значајних композиција, аутора и бендова. Посебну вриједност овога издања представља чињеница да је рукопис у цијелости прилагођен дјечијем узрасту и да садржи превасходни едукативни карактер.

 

Чланови жирија Трга од књиге 2015. су :

 

Проф. др Горан Максимовић

Мр Ђорђе Малавразић

Воислав Булатовић

 

Добитницима награда плакете је уручио Владимир Џелетовић, секретар Секретаријата за друштвене дјелатности и локалну управу Општине Херцег Нови.

 

Владимир Џелетовић (обраћање у име организатора):

 

Поштовани гости, посјетиоци Трга од књиге и љубитељи писане ријечи,

 

Ове године Херцег Нови је на свом најљепшем тргу по 13. пут био центар писаних дјела у Боки и чувар драгуља наше и стране књижевности. Намјера је организатора Трга од књиге, Градске библиотеке и читаонице, као и Општине Херцег Нови, да упркос такозваним савременим трендовима којима се често банализује и обесмишљава свака вриједност, уграде још који камен у бедеме у којима се гради брана и култура.

Ове године на Тргу од књиге обиљежили смо три значајна јубилеја: 80 година од рођења Данила Киша, 50 година од смрти Александра Леса Ивановића и 100 година од рођења Бранка Ћопића. У протеклих осам дана нашег дружења на овом по много чему посебном, готово култном амбијенту у хладу цркве Светог Архангела, Библиотеке, Архива и задужбина, увјерили смо се да се штампана књига не препушта прошлости и забораву и не посустаје пред налетом нових технологија. Њом се чува и значајан сегмент материјалне културе, али што је још битније чувају се живима вриједности на којима почива данашња цивилизација. Захваљујем организаторима Трга, излагачима и посебно вама посјетиоцима, што сте заједнички на овом камену који вјековима одољева вјетровима промјена помогли да покажемо, сачувамо и његујемо извориште нашег културног бића. Поздрављам вас још једном у име Општине Херцег Нови и желим да се видимо и следеће године на овом истом мјесту, предани истом циљу.

 

Драгољуб Којчић (обраћање у име награђених):

 

Кажу да је једном приликом Волт Витмен када је био у друштву високо учених и умјетнички врло сензитивних дама, које су га хвалиле, рекао: „Моје даме само сам се уклапао у ваше критеријуме.“

Заправо свака награда колико говори о ономе ко је њен лауреат, исто толико говори и о онима који успостављају критеријуме. У овоме граду, да постоји неки нови Ботичели и да жели да слика поново рађање Венере, сигурно би сликао овдје у овоме мору иза нас и ни на једном другом мјесту. Ја сам зато био сигуран да ће Речник ликовних појмова и архитектуре, што би рекли ликовна енциклопедија, у овом граду тако пуном свјетлости, тако пуном те неке праизворне љепоте, у поднебљу које су обиљежили Лубарда, Лаиновић, Дадо Ђурић, данас Војо Станић, да просто нешто што тако свеобухватно и тако темељно додирује тему ликовне умјетности мора да добије награду.

Међутим, веома ми је драго, поготово кад видим ова млада лица, да постоји један бунт оних који вјерују у културу и који се на озбиљан начин баве културом и који ће пренијети културу у будуће вријеме.

Ове године, свих ових вечери, од госпође Виде Огњеновић и нас других који смо сједили за овом трибином, провлачи се заједнички именитељ да вјерујемо у књигу и да вјерујемо у елитну културу. У то име, господо хвала вам, били сте дио овог пројекта.

 

Овогодишњи Трг од књиге завршен је концертом новске групе Castel Nuovo.

 

 

Билтен