Библиотека у прошлости

ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови наставља традицију најстарије библиотеке у херцегновском крају Српске читаонице. У литератури се појављује 1850. година као година оснивања Српске читаонице, али овај податак нема упоришта у архивској грађи. Први пут Српска читаоница се помиње у Српско–далматинском магазину за лето 1852/53. у рубрици Пренумеранти на 138. страници. Затим, календар Дубровник за 1898. годину доноси следеће веома значајне податке: «Српска читаоница у Херцег-Новом први пут основана 1850. г. па због некијех политичких узрока затворена 1866. г.; касније опет отворена 1875. г. пак због истијех узрока затворена 1875., затим опет отворена 1895.г. Управу 1898. чине: Јово Накићеновић, Барнаба Тоцај, Александар Микулић, Вељко Ломбардић и Мирко Комненовић». Задарски Српски глас у 43. броју из 1894. године објављује: «У Херцег-Новом ради се на оснивању Српске читаонице. Већ се скупило око ф. 200, од чланова који ће бити утемељитељи, а уписало се око 80 чланова редовних, који ће мјесечно плаћати по ф. 1».

ПРАВИЛНИК СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ овјерен је од стране Ц. К. Намјесништва у Задру 31.12.1894. године, а већ 27.01.1895. године на Савиндан почела је са радом Српска читаоница.

Фонд и инвентар Српске читаонице уништен је у Првом свјетском рату.

Лист Побједа је у два наврата: 31.03. и 27.05.1949. године објавио да је у Херцег-Новом основана Градска књижница и читаоница. Оснивачка скупштина је одржана 28. марта 1949. године. Скупштини, коју је отворио Милош Дробњаковић, присуствовао је и члан главне управе Културнопросвјетног савеза Црне Горе Нико Симов Мартиновић. Он је говорио о значају ове установе и потреби да њене услуге користи што већи број читалаца. «Новооснована књижница биће уствари Централна библиотека у којој ће се смјестити све постојеће библиотеке културно-просвјетних друштава и антифашистичких организација. У пројекту је оснивање музеја и архива у Херцег-Новом у коме би се смјестили сви документи од историјске важности, који се односе на прошлост Херцег-Новог, Боке и Црне Горе... » објављује лист Побједа 31. марта 1949. године. Убрзо затим, 27. маја исте године, такође у листу Побједа, налазимо драгоцјен податак о свечаном отварању који гласи: «У присуству представника масовних организација, на свечан начин извршено је отварање Народне читаонице у Херцегновом. О важности отварања читаонице и њезиној културно-просвјетној улози, говорио је др Јован Вукић, предсједник Народне читаонице. Читаоница која се налази у главној улици, има двије лијепо уређене просторије у којима је смјештена библиотека и читаоница». Такође, у годишњем извјештају Библиотеке насловљеном Преглед рада и проблематика Градске библиотеке и читаонице Херцег-Нови током 1954. годинe се наводи: «Својим решењем бр. 3710/16. IV 54. НОГО-Херцегнови претворио је дотадашњу Градску књижницу и читаоницу у Градску библиотеку и читаоницу као установу са самосталним финансирањем и одредио Управни одбор од пет чланова који ће се старати о њеном даљем раду. Тиме је – баш на петогодишњицу свога постојања (основана 1949) - ова културно-просветна установа добила видну афирмацију што ће јој обезбеђењем и повећањем потребних дотација омогућити даље све корисније деловање стварајући све боље услове свим њеним корисницима како у Херцегновоме тако и његове околине да што лакше дођу до корисне књиге и да се што шире обавесте путем све већег броја штампе о догађајима код нас и у свету».
Историјату ЈУ Градска библиотека и читаоница припада и период када су особље Библиотеке чинили најприје један књижничар, касније још један библиотекар, а њен фонд бројао око 8000 јединица библиотечке грађе.