15. МСК "ТРГ ОД КЊИГЕ" - 26. јул
СТАНИЋЕВО СЛИКАРСТВО И САПФИНА ПОЕЗИЈА НА ТРГУ ОД КЊИГЕ
Синоћње сајамско вече на Тргу од књиге протекло је у знаку својеврсног омажа познатом сликару, Новљанину, Воју Станићу. О његовом животу и дјелу говорили су др Зоран Живковић и Ратко Павловић (аудио запис можете преузети овдје). Господин Живковић је примјетио „да је један човек који није ни рођен у овом граду и који нема претке у овом граду, временом постао, не само његов заштитни знак, и Црне Горе, него и једног простора који бисмо могли назвати модрим оком Бококоторског залива“. Он је закључио „да је Војо Станић сликар, који попут великих писаца који стварају свој свијет, створио један медитерански свијет Херцег Новог и Боке Которске, учинио га толико стварним и присутним да смо ето тим поводом ми били у прилици да овај начин о томе свједочимо“. О 65 година дугом пријатељству са Војом Станићем, говорио је Ратко Павловић. Он је на врло интересентан начин, кроз анегдоте, представио публици Воја Станића истакавши „да је он риједак човјек који није узурпирао никога, који је тако успјешно пролазио кроз живот, врло скромно живећи...“ и констатовао „да је он човјек бременит талентима и узорит човјек који показује да се може и данас, у овом свијету који је јако помућен, живјети успјешно са својим талентом.“
Други програм је био посвећен дјелу проф. др Јелене Пилиповић Ка лепоти : еротолошко читање Сапфине поезије, за које је ауторка добила награду „Никола Милошевић“. О књизи су говорили ауторка и мр Ђорђе Малавразић (аудио запис можете преузети овдје). Господин Малавразић је констатовао: „У средишту дела Ка лепоти Јелене Пилиповић јесте славна Сапфо, како је писао хелениста Милош Ђурић, једна од највећих песникиња и најзнаменитијих жена свих времена. Ова књига је, у целини, један велики херменаутички есеј, подухват тумачења, писан студиозно, пробраним речима и ванредно лепим стилом. Ова књига је изванредно, најфиније, духовно ткање, права посластица за елиту читалаца, а истовремено и суштинска књига која отвара вертикалу ка дубини, ка изворним хеленским темељима европске културе без чијег познавања остајемо обезнањени, осуђени на површност.“ Проф. др Јелена Пилиповић је наласила „да њена књига представља једну врсту трага, једног врло личног искуства“ и „да ако нема уживања у тексту, онда заиста то и нема смисла“. Ауторка је на крају констатовала да Сапфо није довољно позната и истражена, па ни фрагменти њене поезије, додавши: „Ми заправо знамо како су звучали ти фрагменти само на основу сачуване метрике која је забележена у александријском периоду. Ни то није савршено поуздано, али је релативно поуздано. На темељу те мелодије, тих стихова, ми можемо нешто да закључимо.“