15. МСК "ТРГ ОД КЊИГЕ" - 27. јул
ПИСЦИ ЗАОКРУЖИЛИ СВОЈЕ ТЕМЕ
Програм на Тргу од књиге 27. јула 2017. године отпочеo je проф. др Зоран Живковић представљањем романа Тумач фотографија (аудио запис можете преузети овдје). Др Зоран Живковић, уредник Завода за уџбенике Београд, у разговору са аутором, примјетио је следеће: „Савремена књижевност, да би опстала, да би се привикла на ово време, пролази такозвану жанровску драму. И у овом роману, који је објавио Завод за уџбенике, аутор има посебну жанровску одредницу, назива посебним именом овај прозни текст. И пошто ми знамо да у српској књижевној традицији постоји заиста велика приповедачка традиција и многи познати наши писци су познати пре свега као познати приповедачи. Ми смо сад у позицији да читамо књиге, попут твоје али и неких других писаца, који су направили оно што се зове жанровски помак, који су нашу књижевност довели у везу и са оним што се осећа и чита у свету.“ Проф. Др Зоран Живковић је примијетио је да се слабо чита и упитавши се зашто је тако, констатовао „да живимо у времену у коме су се околности веома промениле и тај атак на некакво слободно време, које човек има, гута углавном интернет и те заглупљујуће телевизије.“ Говорећи о свом положају у савременој српској књижевности аутор је рекао: „Ево овај роман, о коме говоримо вечерас, о америчком издању овог романа, Вашингтон пост је донео четвртину странице. Жири за НИН-ову награду га није пустио ни да уђе међу првих педесет, само толико, ништа више. То је мој положај у српској књижевности и мој положај у светској књижевности.“ Такође, он је додао: „Некако сам заокружио то што сам имао да напишем, и сад никад не верујте писцу када каже никад више и немојте ми веровати, али рецимо и када би ово био мој последњи роман, ја сам то што сам имао да кажем о прози заокружио. Збиља, ако са 22 романа нисам успео да заокружим, онда са 23 сигурно нећу, тако да нема тог изазова да даље пишем“.
У наставку вечери, тешку судбину крајишких Срба представио је Мирко Демић кроз роман Ћутања из Горе. У средишту приче је Петрова гора, а о књизи је, поред аутора, говорио и проф. др Горан Максимовић (аудио запис можете преузети овдје). Професор Максимовић указао је на необично рјешење у композицији самог романа: „Мирко Демић намјерно прибјегава композиционој инверзији, јер роман не почиње, како је то уобичајено, прологом него он почиње заправо епилогом. У том епилогу се дешава све ово што је наше вријеме, што је крај 20. вијека, што су сви ти немири, невоље и несреће које су покренуте деведесетих година са распадом Југославије и које су наравно изазвале највише бола и патње управо Србима на тим просторима Кордуна, гдје се Петрова гора и налази.“ Он је такође нагласио „да у свим смутним историјским временима прво страдају српски интелектуалци, прво страдају образовани, најугледнији и најутицајнији, јер су сви они који су кидисали и јуришали на српски народ били свјесни да ће обезглављивањем тога народа, уништавањем његове интелектуалне елите лакше савладати остатак народа.“ Аутор је говорио о томе што га је подстакло да напише овај роман: „Од 2008. ја сам замислио да у пет књига испричам на различите начине моју причу и моје виђење проблема српско-хрватских односа, Срба у Хрватској пре свега“. Аутор је преко наратора романа казао „да није у могућности да верује живима, јер толико се пута уверио да од живих нема мудрих мисли, па се окренуо мртвима“, и додаје „да је замислио да та халабука на површини Петрове горе буди мртве испод њене површине“. „Уствари, моја књига је говор тих мртвих“, закључује Демић. На крају, проф. др Максимовић најавио је да Мирко Демић излази из крајишких тема и посвећује се потпуно другачијем приповједању, што је потврдио и сам писац: „Ја сам завршио ову завичајну причу и не мислим јој се враћати“. Он је открио публици да се сада бави једном изузетном темом, односно „бачким пустоловом“ рођеним у Суботици, који је живио у другој половини 18. и првој половини 19. вијека. Није открио о коме је ријеч, али је констатовао „да се тиме бави и да баш ужива“.