15. МСК "ТРГ ОД КЊИГЕ" - 28. јул

СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ ТРГА ОД КЊИГЕ 2017.

Завршно вече 15. МСК "Трг од књиге" отворили су Никола Николић и Јелена Крсмановић, књижевни критичар, представљањем нове Николићеве књиге, Атакама (аудио запис можете преузети овдје). Јелена Крсмановић је говорила о стилским одликама и интересантној композицији књиге: „Збирка Атакама састоји се од 15 прича које су подијељене у три цјелине, а свака цјелина има једну своју тематски заокружену причу“. Аутор је, одговарајући на питање везано за наслов књиге, истакао да га је за писање инспирисао филм Nostalgia de la luz чилеанског редитеља Патрисија Гузмана и додао „да је Атакама била најупечатљивији наслов због чињенице да се ту на необичан начин тару живот и смрт, пошто генерално све те приче протичу у атмосфери сталног сукоба живота и смрти“.

Други програм је био посвећен поезији Божидара Боба Денде, који је свом родном граду посветио наслов збирке пјесама, Једној успомени на Херцег Нови (аудио запис можете преузети овдје). О књизи је, поред аутора, говорио књижевни критичар Влатко Симуновић. Он је констатовао следеће: „По њеним реквизитима и поетским инструментима, поезија Божидара Боба Денде је једна истанчана лирика меморије, сјећања и досјећања. Ту су слике онога што је једном узбудило чула, слике које су узнемириле и разиграле машту, које су гануле и потресле пјесниково биће.“ Након што је прочитао неколико одабраних ауторових пјесама, Симуновић је своје излагање завршио жељом „да ова књига дуго и дуго блиста као једна чиста суза у овом подивљалом стољећу“. Осврћући се на пјесму по којој је и читава збирка добила име, Једној успомени на Херцег Нови, аутор је казао: „Та дјевојка је уствари свјетлост, одлазећа свјетлост којој пјевам, свјетлост која се у мом животу уобличила не само као физички феномен, него и као живо биће, као живо биће са којим сам се сродио, које сам заволио из свог дјетињства, а онда негдје током младости почео да се удаљавам од ње, односно она од мене. У овој пјесми говорим о свјетлости која полако из стварности прелази у успомену и то је та успомена на Херцег Нови. То је успомена на свјетлост, али не само ову видљиву, створену, материјалну, него и ону нестворену, нематеријалну, на свјетлост коју ћемо ако Бог да сви једном видјети и угледати.“

У наставку програма услиједило је проглашење добитника плакета које се традиционално додјељују на МСК "Трг од књиге".Жири 15. МСК Трг од књиге 2017, чији су чланови проф. др Ратко Божовић, Воислав Булатовић и мр Ђорђе Малавразић додијелио је четири плакете:

Плакета за издавачки подухват године - издавачима Ободско слово (Подгорица) и Штампар Макарије (Београд), за монографију Војо Станић : слике = paintings (образложење жирија);
Плакета за најбољу едицију - издавачу Академска књига (Нови Сад), за едицију Хоризонти (образложење жирија);
Плакета за дјечију књигу године - издавачу Креативни центар (Београд), за књигу Крокодил пева / Весна Алексић (образложење жирија);
Плакета за најљепшу књигу - издавачу Геопоетика (Београд), за књигу Музеј преписке : лична писма која би требало да припадају свима / сакупио и уредио Шон Ашер (образложење жирија).

У обраћању присутнима Мр Ђорђе Малавразић је рекао: „Хтео бих да захвалим Библиотеци града Херцег Новог на организацији ове сјајне манифестације у славу књиге и читања. Ми смо у протеклих седам дана на овим штандовима видели много нових и занимљивих књига, слушали смо интересантне трибине, а једино би се по моме мишљењу требало забринути око система вредности у свакодневном животу, јер се он приметно и опомињујуће мења. Ето, недавно сам се возио таксијем кроз дугу улицу Господар Јованову, у којој станујем у Београду и био сам у мислима кад ме је таксиста тргао из размишљања својим гласом и рекао: "Овде је неко умро". Погледао сам кроз прозор и видео са стране мали сквер са контејнерима за смеће. Око тих контејнера били су подигнути високи стубови од књига, књиге су биле наслагане једна на другу као нека модерна скулптура. Људи који се уобичајено крећу градом, као тај таксиста, одмах схватају у чему је ствар и он је разумео да је у некој од тих суседних кућа умро неки читалац. Можда библиофил, можда чак човек који је целога живота скупљао ретке књиге из неке специјалистичке области и радовао се сваком принављању, сваком проналаску, а његови наследници одмах су пожурили да све то избаце из стана са образложењем, као да их чујем, да не скупља прашину. При томе нису схватили, ни знали, да је стан без књига, стан без прозора. И као што постоје друштва за псе и мачке, можда би требало основати и Друштво за заштиту напуштених књига, јер се са њима губе цели неотпечаћени или неоткривени светови. И у том погледу треба похвалити сајам књига што упорно одгаја, и на самим сајамским манифестацијама, нове генерације читалаца које ће наследити ове старије. И то чини путем посебног дана посвећеног деци и путем ове награде за најбољу књигу за децу. Потпуно је очевидно да су све трибине током протеклих дана биле изузетно посећене, посетиоце су чинили и жене и мушкарци и деца. Ја немам увида у библиотечке картоне, то би било занимљиво погледати, али ако би се узела у обзир историја уметности, ако би се судило по уметничким сликама, онда би се могло закључити да је у свету уопште много више читатељки него читалаца. Рецимо, на главном зиду Народне библиотеке Србије налази се огормно платно Миодрага Рогића Читатељка. Слику истога наслова има и Пабло Пикасо, Матис, Бекман, Рембрант, Моне и други. Е сад једини од ових је Моне насликао и мушкарца како чита, али он чита новине за кафанским столом. Током минулих векова су доминирале предрасуде да су жене те које су склоне да сањаре и да се удубљују у неки нови виши свет са књигом у руци, а мушкарци да воле друштвену акцију и зато траже актуелне информације у новинама. Можда се, и верујем, да се нешто од тога променило, ако је нешто од тога и остало онда служи на част женама ако више читају од мушкараца, ако више практикују ту уметност читања. Рекао бих ту уметност читања зато што Гете сматра да је реч о способности која се стиче током целога живота. Кад је ушао у девету деценију написао је: Требало ми је читавих осамдесет година да бих научио да читам, али нисам у стању рећи да ли сам дошао до тог циља. Ето са овим Гетеовим речима да пожелимо наш наредни сусрет следеће године, а у међувремену ћемо се сусретати у невидљивој читалачкој сфери кад год нам поглед падне на исту књигу пред нама.“

15. МСК Трг од књиге 2017. затворен је поруком Организатора:

Петнаест година трајања МСК Трг од књиге, културне манифестације, коју су писци, читаоци и издавачи давно већ прогласили култним мјестом књиге, вјерујемо да је довољно ваљан разлог да кратко подсјетимо да је на овом мјесту своју издавачку продукцију, повремено или редовно, излагало више од 200 издавача из Црне Горе и окружења, као и овлашћени дистрибутери најзначајнијих страних издавача, организовано је око 400 разноврсних културних програма у којим је учествовало више стотина писаца, научника, духовника, књижевних критичара, преводилаца, уредника и директора реномираних издавачких кућа из Црне Горе и окружења, амбасадора, глумаца, музичара... Најљепши херцегновски трг, Трг Херцег Стјепана, којег Новљани зову и Белависта, постао је препознатљив и као Трг од књиге.

Трг од књиге осмислили смо као одговор на изазове које информатичко доба поставља пред нас, у жељи да пронађемо мјесто за књигу у животу човјека модерног доба, како би она, као темељна цивилизацијска вриједност, поново задобила што већи број поклоника и повратила статус симбола културног престижа, појединца и друштва уопште. То је превасходна мисија Трга од књиге.

Петнаест година трајања Трга од књиге, прилика је и да се ова културна манифестација сагледа у цјелости, како би добили одговор на питање: Да ли је Сајам достигао постављене захтјеве, да ваљано промовише књигу и читање, утиче на развијање читалачког укуса, формирање критеријума, препознавање правих вриједности у мноштву лоше литературе и квази научних дјела и постане орјентир читаоцу, којем је заиста тешко да се снађе сред океана издавачке продукције?

Током протеклих година забиљежили смо бројна промишљања посјетилаца Сајма од којих издвајамо мишљења, која доживљавамо као смјернице за будући рад и недвосмислену потврду да Сајам има будућност у којој ваља исправљати оно што није добро, али и да смо, без сумње, на добром путу.

То су Елен Кристин Молавер, директор обласне библиотеке у Норвешкој, земљи високог стандарда и високо развијеног библиотекарства и писац Горан Петровић, који је 2006. године, изузетно надахнутом бесједом отворио Трг од књиге.

Елен Молнар објавила је текста о Тргу од књиге у једном норвешком стручном часопису у којем поред осталог пише: „У току једне седмице у јулу у Херцег-Новом је сајам књига... Поподне и увече на тргу се одвијају многи културни програми, поред мале цркве... А ти програми имају импресиван ниво квалитета... Била сам очарана посебном атмосфером која из ноћи у ноћ влада на тргу, људима који читају књиге, читавим гомилама слушалаца... Овдје сам нашла мишљења о важности књиге и књижевности која су мене што долазим из богате Норвешке потакла на нов начин размишљања.“

А Горан Петровић је рекао: „Колико сам видео Сајам се проширио и баш ми се допада. Изашао је још више на трг. Има много људи, што је врло важно. Неки само прошетају, а неки дођу да послушају програме, али све то као на сваком правом тргу. Ја сваку овакву манифестацију доживљавам као празник, дешавала се она у Франкфурту, у Мексику, Паризу или Херцег-Новом, увек је то за мене са истом дозом узбуђења. Истина, може нешто да се поправи свуда, и да буде боље, и у Херцег-Новом, али и у Франкфурту. Ипак, за мене је свака оваква манифестација оправдана, јер, сигуран сам да ће макар једно дете доћи овде први пут у сусрет са књигом и тиме оправдати сајам. Можете ли само да замислите шта ће то дете прочитати надаље? А овде је била семенка, на Тргу од књиге.

Одговор на питање да ли је Сајам достигао постављене захтјеве могу дати: људи од књиге, писци, научници, књижевни критичари, преводиоци, издавачи и прије свих ВИ, посјетиоци Трга од књиге, пасионирани читаоци, који волите књигу, уживате у читању и разговорима о књизи.

До следећег Трга од књиге препоручујемо читање, јер „Читање мијења, преображава, усавршава људску личност. Искуство је којим се оплемењује људски карактер, шири сазнање, падају све границе међу религијама, народима и културама, све што дијели и раздваја, тако осјећамо првобитну цјеловитост. Зато, светкујемо књигу и обред читања, тајанствени ритуал који нам дарује свјетлост просвијећености. Улазак у свијет књига је непоновљиво искуство којим долазимо до себе самих“ – рекла је на отварању Трга од књиге проф. др Соња Томовић Шундић.

А шта да читамо било би добро послушати мудри савјет познатог мађарског писца Беле Хамваша, аутора чувеног избора 100 књига свјетске књижевности, који поручује: „Бар једна од ових стотину књига требало би увијек да се налази на ноћном ормарићу, како би човјек, ако не више, оно бар једну једину ријеч прочитао прије спавања и од истинског садржаја људског бића бар нешто понио са собом, као свјетлост, у ноћну таму.“

15. МСК Трг од књиге 2017. завршен је концертом херцегновске групе Boka band.