Представљање романа "Године врана" Синише Ковачевића

У ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег Нови, у суорганизацији са Секретаријатом за културу и образовање Општине Херцег Нови, 14. септембра (петак) представљен је роман Године врана, аутора Синише Ковачевића, у издању београдске издавачке куће Вукотић медиа. О роману су говорили аутор Синиша Ковачевић, проф. др Гојко Тешић, а глумац Дејан Ђоновић читао је одломке из романа.

Синиша Ковачевић, драмски писац, дипломирао је на Факултету драмских уметности, Одсек за драматургију у Београду. Био је управник Српског народног позоришта у Новом Саду и декан Академије уметности у Београду, а сада редовни професор Драматургије и шеф Катедре драматургије на Академији уметности у Београду.

Поред позоришних драма, пише и телевизијске драме и сценарија за телевизијске серије и филмове, а бави се филмском, телевизијском и позоришном режијом. Његове драме превођене су на енглески, руски, немачки, грчки, македонски, бугарски и пољски језик. Из богатог и жанровски разноврсног стваралачког опуса, издвајамо дјела која су завриједила престижне награде: три Стеријине награде за драме Ново је доба, Ђенерал Милан Недић и Јанез; три Нушићеве награде за драме Рави, Свети Сава и Краљевић Марко; три награде на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Драма Ново је доба уврштена је међу десет најбољих српских послератних драма. Телевизијска драма Свечана обавеза уврштена је међу три најбоље телевизијске драме снимљене у продукцији РТС-а и победник је Интернационалног ТВ фестивала у Пловдиву. Телевизијска драма Мала шала уврштена је у антологију телевизијских драма у производњи ЈРТ. Телевизијска серија Портрет Илије Певца победник је Фестивала ТВ драме у Монте Карлу. Серија Горки плодови добитник је треће награде на ТВ фестивалу у Липецку, у Русији. Играни филм Синовци добио је гран при Златни витез на филмском фестивалу у Москви. Ковачевићев сценарио за филм Боље од бекства добио је награде Кристална призма и Златна мимоза. Такође, Ковачевић је добитник Вукове награде за 2011. годину и Златног беочуга за трајни допринос култури Београда.

Проф. др Гојко Тешић, ванредни професор књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Бави се књижевноисторијским, књижевнокритичким и уредничким радом од 1972. године, објављујући у бројним листовима и часописима. Члан је Српског књижевног друштва. Био је уредник, односно главни и одговорни уредник часописа Књижевна реч, члан редакције часописа Књижевност, уредник библиотеке Албатрос, а у ИК Народна књига је покренуо и уређивао библиотеку Појмовник. Његов књижевноисторијски рад, првенствено је усмјерен на српску књижевност између два светска рата, а тема његове докторске дисертације је Српска књижевна авангарда (1902 –1934). Објавио је велики број мање познатих остварења српских авангардиста и велики број научних радова.

Синиша Ковачевић (изводи из излагања):

- Роман се бави временом које није превeћ третирано у нашој литератури, у нашој кинематографији, у нашем театру из мени потпуно непознатих, односно боље речено разумљивих разлога. Они су непознати али су потпуно разумљиви. Дакле, ради се о Београду у току окупационог периода, али у Првом светском рату.

- Прво морате замислити град без мушкараца. Дакле, нема мушкараца. Жене, деца, старци. И као за инат, три ужасно жестоке зиме, незапамћене зиме, у којима за све те три године мрзне Дунав. И имате једну страшно жестоку окупацију, осам вешала која све време стоје на платоу између хотела Балкан и хотела Москва. Имате полицијски час, тројке које патролирају градом, јако много смрти, јако много убистава...

Проф. др Гојко Тешић (изводи из излагања):

- Ова књига има вероватно једну од најузбудљивијих и најтрагичнијих прича српске историје и српске културе... Ово је један од оних романа који је, по мом уверењу, роман који се чита од прве до последње странице у једном даху. Увек у новом поглављу налазите нова изненађења.

- Ово је роман који је показао да се, условно речено, на историјским чињеницама може градити нека врста поетског романа. Врло је карактеристичан однос према мржњи, однос према љубави. Дакле, нема ничег натуралистичког, изузев тог вешања, у овоме роману.

АУДИО

ВИДЕО

ГОДИНЕ ВРАНА

Препоручујемо