NIN-ov laureat u Herceg Novom
PREDSTAVLJANJE ROMANA ZABLUDA SVETOG SEBASTIJANA
U okviru jubilarnog 50. Praznika mimoze, 12. februara 2019. godine u foajeu Dvorane Park, JU Gradska biblioteka i čitaonica Herceg Novi predstavila je dobitnika NIN-ove nagrade za najbolji roman u 2018. godini, Zabluda Svetog Sebastijana Vladimira Tabaševića.
Književni opus Vladimira Tabaševića obuhvata četiri knjige poezije: Koagulum (2010), Tragus (2011), Kundak (2012), Hrvatski kundak (2014) i tri romana. Prvi, Tiho teče Misisipi štampan je samostalno (2015), a reizdanje je objavila IK Laguna 2016. godine. Dobitnik je regionalne Nagrade „Mirko Kovač“, za najbolju knjigu mladog autora, a našao se i u užem izboru za NIN-ovu nagradu za 2016. godinu. Drugi roman, Pa kao svrstan je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za 2017. godinu, a roman Zabluda Svetog Sebastijana proglašen je za 65. dobitnika NIN-ove nagrade za najbolji roman u 2018. godini.
O romanu su govorili autor i prof. dr Slavica Perović, redovni profesor Instituta za strane jezike Univerziteta Crne Gore i Fakulteta za pravne i poslovne studije u Novom Sadu, autor više od 250 naučnih i stručnih radova i pisac.
Izvodi iz izlaganja:
- Moja intimna nada je da u ovom romanu svako ima nešto da dobije za sebe, da nađe, prepozna… Ono što je važno je da se čitalac odrekne jedne, po meni loše čitalačke navike – suditi o romanu na osnovu komercijalnog potencijala. Ako biste u vrevi svakodnevice odlučili da čitate ovaj roman, a desiće se da možda baš tako odlučite, onda to neće proizvesti taj relaksirajući učinak. Čitalac će okrepiti dušu, ali pre toga mora da ima interes da se na drugi način bavi tim problemom, da ima drugačija očekivanja od književnog teksta i da, ako ima volju da izlazi sa tekstom na kraj, onda je i velika šansa da će od tog teksta imati neku vrstu benefita ili učinka, koji su unapred već neočekivani. (Vladimir Tabašević)
- Naslonjeno na jedno poznato žitije o ambivalentnosti žrtve i žrtvovanja, Tabašević kroz sjećanje svog junaka ispisuje priču o devedesetima prošlog vijeka, u kojima se sjećanja stalno preobražavaju i u svakoj preobrazbi konstituišu novu stvarnost. Roman je sastavljen iz dva dijela koji se međusobno razlikuju po jeziku kojim su pisani. Jezički algoritam prvog dijela različit je od drugog, gdje se autor ekspresivno umirio, neko reče izgoreo. (Prof. dr Slavica Perović)