24. МСК "Трг од књиге" - 28. јул

ДУБОКО УСИДРЕНИ НА ТРГУ ОД КЊИГЕ, БЕЗ ПРИСТАНКА НА ПРОЛАЗНОСТ

На посљедњој вечери 24. Трга од књиге одана публика доживјела је катарзичан сусрет с позоришном умјетницом о којој су многи писали похвално, надахнути њеном искреношћу, раздраганошћу и радозналошћу, која је и сама, уважавајући и поштујући људе који су је окруживали, породицу, колеге и ствараоце, писала пером које право у срце гане сваког ко је слуша или чита њене записе. Синоћ је ауторка аутентичне аутобиографске монографије, Бранка Петрић, уз помоћ глумице Наталије Влаховић, која је упечатљиво читале одломке, и саговорнице која је давала праве и подстицајне шлагворте, издавача представљене књиге „Сидро и песак“, HERAedu, Зорице Стабловић Булајић, по њеним ријечима „књижевне типографије“, можда ненамјерно, успјела да направи један мали, суштински театар. Трг од књиге постао мјесто садејства аудиторијума и прослављене глумице, као главног актера, у коме је публика, на својеврстан начин, постала партнер на сцени. Његов лик Бранка је непримјетно, уобичајено за њу, без трунке сујете, изграђивала, док га је увлачила у своје приче, управо о стварању театра или филма. Иако је, у овом случају, партнер само одговарао повременим аплаузима, увијек кад је за то постојао ваљани разлог, ипак је публика вајала свој лик кроз увјерљиве ријечи Бранке Петрић које су му удахнуле нови живот. Шта је све то публику дотакло иако ни у једној причи није учествовала, а као да јесте... Непосредност, ненаметљивост, осјећај за мјеру, за човјека и ријеч жене за коју је Иван Вања Алач прецизно и тачно рекао, а сви смо синоћ помислили: „Свима нам треба више Бранке Петрић, и у животу и на сцени.“ Скоро цијела животна прича, од рођења на мору, у мјешовитом браку, између источне, мамине, стране и западне, очеве, њихове икавице, ијекавице и екавице; разговора о блиским прецима који су обиљежили рано дјетињство и младост и анегдотама које су се збиле пресељењем у Београд, у тадашње село Бежанија, преко удаје за човјека, који је за породицу био улазак нове нације, и који је постао велика свјетска глумачка звијезда са ових простора, Бекима Фехмијуа, па до његовог трагичног губитка, када је схватила да је 'живот ствар укуса' и на крају, уточишта, породице која ју је створила и породице коју је она створила стала је у синоћњи разговор. Бранка је приказала свој живот баш као Сидро – 'онима без којих ничег не би било', и Песак – као највећу вриједност славе која пролази и истиче, попут пијеска у пјешчаном сату. Од жене која је за 67 година глумачке каријере имала 62 позоришне улоге и 21 филм и која је доживљавала 'позоришну кућу као породични дом', жену 'изнимне драмске интелигенције', отворене ризнице мудрости и искуства, култура сјећања на златна али и не тако пријатна времена југословенског глумишта допирала је до нас кроз приче и приказе о легендарним представама, за које се увијек везују неки невјероватни догађаји или рекорди. Ријечи о филму „Улога моје породице у светској револуцији“, који је послије Венецијанског фестивала био забрањен више од 30 година, затим о „Бокешком де-молу“ чији је запис – „пила сам воду са чистог извора“ био омаж Милени Дравић, о „Буби у уху“, за коју је довољно само рећи да се играла 1500 пута, о „Балканском шпијуну“, које су исповједна прича о друговању са Батом Стојковићем које је трајало 40 година, долазимо до представе „Рођени у YU“. Био је то дубоко интиман чин сусретања са оним дијеловима душе који изнова преживљавају најтеже ствари у животу о којима је свима, андрићевски речено, тешко да говоре, па и Бранки Петрић, која се ипак усудила да то уради и тиме показала да су њен неприкосновен карактер који „помера зарђале кључеве у бравама“ (Татјана Мандић Ригонат) и осмијех с којим и даље корача 'као да живи у свету који је идеалан', изградили изазови који су јој били подстицаји за живот. Ова необично емотивна промоција биће упамћена и по поучним ријечима њених родитеља, тате који је имао обичај да каже: „Је л имаш проблем? Узми оловку и ријеши га“, или маме, која је Бранку обликовала као краљицу за сва времена: „Ти буди скромна, а осјећај се као краљица.“

И на крају, како је глумица и написала у монографији: „Све се догаја са разлогом и све је онако како мора бит“, а Жири и овогодишњег, 24. Међународног сајма књига Трг од књиге, који су радили у саставу: Воислав Булатовић, предсједник, Марија Старчевић и мр Ђорђе Малавразић, уз координацију библиотекарке Јелене Ђоновић, морали су додијелити Плакете Трга од књиге 2026 – награде за најбољу едицију, најбољу дјечју књигу, издавачки подухват године и најљепшу књигу објављену између два сајма (ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА).

28. јул

Вијести