Конференција БДС-а у Суботици

На 22. годишњој конференцији Библиотекарског друштва Србије – Библиотеке у друштву брзих промена, одржаној од 15. до 17. децембра 2025. године у Суботици, Градску библиотеку и читаоницу Херцег Нови, али и Црну Гору, с обзиром на то да смо били једини црногорски библиотечки изасланици, ове године представљале су Јасна Маслан, директорка Библиотеке и Јелена Ђоновић, библиотекарка, која је осмислила и водила панел сесију Библиосластичарница.

У Библиосластичарници, другог дана конференције, у уторак, 16. децембра, у свечаној сали Хрватског дома „Матица“, с почетком у 18 часова, у оквиру подтеме конференције Платформе за културне експерименте и иновације, уживали су бројни библиотекри из Србије и других земаља учесница, а наступали панелисти, реномирани библиотекари, дугогодишњи креатори програма за дјецу и младе, представници НВО сектора и управе библиотека: Виолета Ђорђевић, Владислава Сара Ивковић Марковић (Библиотека града Београда), Драгана Божић (Градска библиотека у Новом Саду), Јасмина Иванковић, директорка Библиотеке „Димитрије Туцовић“ из Лазаревца, Наталија Ђуровић (Удружење Дечја културна географија – ДЕЦИметар, Лазаревац), док је своје писмо послала и Милана Мима Гаврилов (Градска библиотека Панчево).

У оквиру нових мисија библиотека, социјалних, али и комерцијалних, представљен је јединствен концепт мале дјечје библиотеке / дјечијег одјељења јавне библиотеке који би, први пут, пионирски, могао увести специфичан начин мултифункционалног културног развоја, уз необично креирање културног живота за најмлађе и друге кориснике. У оквиру брзих промјена и глобалних друштвених потреба може доћи до трансформације библиотеке у привлачно мјесто за сва чула – библиосластичарницу. Креативна слобода библиотекара, покретача иновативних активности, обликовала би нове приступе знању и књижевности за дјецу, стварајући културни експеримент који, на тему С дјецом око свијета, може покренути инвентивно, инспиративно библиотечко окружење, и сложену институцију која би у своју дјелатност уврстила и посластичарство, као област која би помогла подстицању читања код дјеце.

Овај сасвим природан спој допринио би уживању свих чула, нарочито чула укуса, остајући, прије свега, у домену најважније библиотечке мисије. Дјечја библиотека постала би мјесто динамичног простора знања, учења, размјене идеја и сарадње, али и забаве у којој би се служила одређена врста колача препозната у нашој гастрокултури као мисионар земље из које потиче, везујући се називом за ту земљу/град: руске капе, москва шнит, бечка штрудла, црногорске приганице, шведска ролница, данско пециво, грчка торта, шпански ветар, лондонске штангле, бугарска ружа..., те отуда и шаљив назив презентације која је пратила панел сесију – Колачи по УДК (Универзална децимална класификација). Дјеца и старији могли би да уживају у слатким укусима, и да се преко књига издвојених из фонда упознају с основним географским, природним, друштвеним и културним одликама и вриједностима земаља и народа који у њима живе; пјесмама, поздравима и играчкама; наглас би се читали одабрани преводи и књиге на језику земље из које потиче колач. Посластице би малим корисницима послужиле као путокази за разумијевање других обичаја и вјеровања, утичући на рано поштовање другачијих култура и његовање толеранције. Слушала би се музика земаља одакле су колачи и њихови називи, и који је промовишу; пуштали би се филмови и емитовали видео-записи. Посластичари би радо показали вјештине прављења колача у посебној радионици намијењеној дјеци. Амбасаде тих земаља биле би чести гости и главни ресурс у набавци литературе и занимљивости за све кориснике, допуњавалe би садржаје, идејно и материјално. Обавезан би био Читалачки пасош за све посјетиоце...

Панелисти су имали прилику да изразе своје ставове о поменутој теми, свако из свог угла дјеловања у оквиру библиотечког послања и да пренесу своја лична и радна искуства, као и да представе активности којима се баве а сродне су идеји Библиосластичарнице и могу са њом бити компатибилне. У име куће у којој смо боравили обратила нам се колегиница из Градске библиотеке Суботица, Бернадица Иванковић, сарадница хрватске „Матице“ за област културе и образовања, а у име Хрватског националног вијећа (ХНВ), топлу добродошлицу нам је пожељела и Тања Стантић, вијећница Хрватског националног вијећа. Све госте програма у Хрватском дому поздравила је и Јелена Глишовић, предсједница Библиотекарског друштва Србије (БДС).

Херцегновска библиотека достојно је представљала Боку Которску и Црну Гору и у Специјалном програму Исток-запад-север-југ: трпеза и обичаји, који се дешавао истог дана, у простору за окупљања и разоноду Хрватског дома „Матица“, с почетком од 20 часова, који је водио Драган Николић, регонални представник за југоисточну Европу EBSCO Information Services (EBCSO базе података, електронске књиге и сервиси – најбоље из примјене људског искуства и вештачке интелигенције за добробит библиотека и академских заједница). Присутне и радознале библиотекаре послужили смо традиционалним бокешким и црногорским специјалитетима: сушеним наранџама – наранцинима, роштулама, колачима са соком од дивље наранџе и приганицама, а позвали их шаљивим стиховима Дејана Алексића: „Ко дође на Трг Белависта (гдје је наша библиотека), биографија му више неће бити иста.“ Своју пјесму „Суботичке лале“ послао нам је и завичајни пјесник Дејан Ђоновић, те смо је са задовољством прочитали домаћинима, који нису крили своје усхићење и захвалност, коју и ми као гости, с поносом и наклоношћу љубазно узвраћамо.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.

15-17.12.2025.