Друга Љетња психолошка академија

Друга љетња психолошка академија одржана je у Херцег Новом, у хотелу Талија, 29. и 30. септембра 2026. године. Акдемију су и овај пут организовали ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег Нови и ИК Clio из Београда, а кроз панел дискусије разматране су три теме: Ућуткивање, Психологија партнерских односа и Психологија као практична политика (АГЕНДА).

Академија је осмишљена као простор сусрета, разговора и размјене идеја о темама које су важне и за појединца и за заједницу – о ономе што нас се тиче, што нас погађа и што може да утиче на квалитет наших живота. Она промовише културу читања, критичко мишљење, као и значај књига из области психологије и других хуманистичких наука које подстичу читаоца да, мислећи својом главом и преиспитујући стварност, трага за квалитетним рјешењима.

Скуп су отворили Јасна Маслан, директорка херцегновске библиотеке и Зоран Хамовић, директор ИК Clio. Панел дискусију водила је проф. др Тамара Џамоња Игњатовић, уредница Имаго библиотеке ИК Clio, која је посвећена релевантним друштвеним темама на које психологија може да понуди важна тумачења и одговоре.

Првог дана, 29. септембра 2026. године, одржана је прва панел дискусија на тему „Ућуткивање“, а у њој су узели учешће: др Александар Димитријевић и др Михаел Бухолц, психолози и психотерапеути из Берлина, саприређивачи књиге „Ућуткивање – облици угњетавања појединаца, породица и заједница“, као и Лидија Брновић, консултанткиња у области људских права и борбе против насиља.

Другог дана, 30. септембра 2026. године, одржане су двије панел дискусије које су отвориле питања важна како за лични живот појединца, тако и за функционисање заједнице.

На тему „Психологија партнерских односа“ говориле су проф. др Оливера Радовић, ауторка књиге „Логика љубави“ и психолошкиње и психотерапеуткиње Бранка Ћаласан и Марија Бабић.

У разговору је разматрано шта партнерски однос чини простором сигурности, блискости и подршке, али и упозорено је на то да он може постати и простор ућуткивања. Кроз размјену стручних увида и искустава отворена су питања комуникације, емоционалних потреба и образаца који обликују наше блиске односе. Учеснице су са публиком подјелиле исуства из своје терапеутске праксе, посебно се осврнувиши емоционално фокусирану терапију.

Друга панел дискусија, под називом „Психологија као практична политика“, премјестила је фокус са односа међу појединцима на процесе доношења одлука које се тичу читаве заједнице.

У дискусији су учествовали проф. др Каи Руђери, психолошкиња Јевросима Пејовић и политиколог проф. др Душан Павловић.

Полазећи од чињенице да политичке и економске елите свакодневно доносе одлуке које утичу на живот грађана, разговарало се о томе на који начин психолошка наука може бити укључена у осмишљавање јавних политика и стратегија. Примјена научних сазнања о људском понашању може допринијети проналажењу ефикаснијих рјешења, рационалнијем коришћењу ресурса и доношењу одлука које у већој мјери одговарају стварним потребама заједнице.

Оба дана био је заступљен концепт Академије заснован на идеји агоре, без класичне подјеле на говорнике и публику – сви су били позвани да питају, одговарају, изнесу став и подијеле сопствено искуство.

ВИДЕО 1 - Ућуткивање

ВИДЕО 2 - Психологија партнерских односа

ВИДЕО 3 - Психологија као практична политика

29&30.09.2026.

Вијести